Музиком увесељава и у деветој деценији

БИЈЕЉИНA - Бивши зидар Владо Максимовић из семберског села Градац, иако има готово 90 година не одваја се од својих двојница. Кад год има прилику овај фрулаш своје Семберце увесељава свирајући им народна кола.

- Хтио сам да свирам хармонику, али ми отац није дозвољавао. Купио сам двојнице од којих се ни сада не одвајам - каже дјед Владо, док нам свира омиљена кола "Рузмарин" и "Рукавице са прстима".

Максимовић је најстарији учесник популарне културне манифестације "Знањем, пјесмом и игром кроз Семберију".

Свира на својим двојницама, а када се заврши приредба и екипа његовог села Градац аутобусом пође кући, дјед све вријеме свира.

- Волим омладину, али и они мене. Волим да их пажљиво слушам. Добра су нам дјеца, само им ваља помоћи и показати како се ради. Доста их је од мене научило да свирају двојнице и пјевају старинске пјесме. Радује ме што то неће бити заборављено - приповиједа дјед Владо.

Ових дана у његовом селу асфалтирају путеве, граде водовод и још неке комуналне објекте. Када послови буду завршени приредиће свечаност. Дјед Владо се увелико припрема за ту прилику. Опрао је и испеглао стару народну ношњу од лана, изгланцао шешир, намазао опанке и уредио шаране чарапе и тканицу, јер домаћину не доликује да свакакав излази међу свијет.

Сједиће као и у свим другим приликама на прочељу софре. Када се "поднапију" вина и ракије, дјед ће засвирати на својим двојницама.

Док је био млад, вели, имао је много дјевојака. Оженио је ону коју је највише волио, изродили су дјецу, а сада је остао сам. Супруга му се упокојила, а дјеца су отишла у иностранство.

Двориште му је пуно цвијећа и воћа, а башта поврћа. Све то изгледа уредно и лијепо, као да га одржава и обрађује најмање двоје укућана.

- Рад ме одржава. Пораним ујутру, па обавим све послове. Парадајз, паприке и друго поврће поклањам комшијама. Воће такође - казује Владо.

У кући му уредно као да је уређује женска рука. Ипак, самоћа оставља трага. На сточићу поред кауча гомила пожутјелих фотографија. Успомене на младе дане, на светковине, војевање, на женидбу, крштења, на пријатеље... Пребирају их смежуране руке, а онда иза тканице на појасу извуче двојнице. Умилни звук инструмента од шљивовог дрвета разлијеже се собом.

Здравље

Максимовић ће за три мјесеца напунити пуних деведесет година. Доброг је здравља, упркос томе што је као зидар доживио велике повреде.

- Рекли су ми љекари да од десет хиљада оваквих случајева само један успије да преживи. Пао сам на главу са зграде, повриједио сам кичму, вратне пршљенове, ребра и још неке кости. Од тада не чујем на десно уво, а не видим на десно око. Данима су ме оперисали, а ево ме усправног. Возим и бицикл - каже Владо.

И нису само то озљеде које је дјед током свог живота задобио. Још га о мјесечевим мијенама заболе ране из Другог свјетског рата, у коме је чак четири пута тешко рањаван.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.