Музеј Козаре: Чувари сјећања на херојску борбу

Музеј Козаре, који је своја врата отворио прије скоро 60 година, основан је као и већина музеја у то вријеме на темељу традиције Народноослободилачке борбе. Управо из тог разлога највећи број докумената у овом музеју у вези је са Другим свјетским ратом, а нарочито Козарском епопејом.

Велики број експоната и историјске документације односи се на развитак радничког покрета, оснивање НОО, партизанских јединица, материјале друштвено-економског, политичког и војног карактера.

Историјско одјељење посједује и веома значајне примјерке оружја, војне опреме, штампе, карата и политичког материјала из НОР-а.

Директор Музеја Козаре Миленко Радивојац истиче да ова установа има више од 4.000 докумената и различитих експоната у историјској збирци, који су у вези са Другим свјетским ратом.

- Иако је Други свјетски рат одавно иза нас, документа у историјској збирци Музеја Козаре стално се повећавају - наглашава Радивојац.

Посебно мјесто припада документацији о страдању народа Поткозарја током Друге непријатељске офанзиве и депортовању заробљених, од којих око 12.000 дјеце у усташке логоре смрти.

Захваљујући легату Бошка Башкота, Музеј Козаре дошао је у посјед бројних докумената, како партизанских, тако и непријатељских.

У једном документу наведено је да је 27. јула 1942. године на циглани у Приједору било 4.886 логораша. Одатле су ти људи транспортовани за Јасеновац.

Легат се састоји од великог броја фотокопија Архивског одсјека за раднички покрет Крајине, Извјештаја Редарствене области, оружништва НДХ 1941-1944. као и бројних личних преписки, радова и запажања.

- Легат Бошка Башкота се стално увећава и само прошле године стигло је више од 2.000 нових докумената у вези са Другим свјетским ратом на подручју Козаре - рекао је Радивојац.

Наглашава да ће ова документа још дуго свједочити о том мрачном периоду у историји човјечанства, а поготово о страдању народа Козаре и Поткозарја.

- У том обиљу докумената увијек се нађе нешто ново. Тако смо, на примјер, пронашли књигу из старе болнице која је својеврстан болнички дневник у којој је ревносно вођена евиденција о свим приспјелим пацијентима, ког су датума дошли, из ког мјеста, кад су отпуштени, дијагноза, стање - прича Радивојац.

Књига се односи на вријеме од 8. јула 1944. године до 18. октобра 1946. године и у њој је забиљежено више од 2.000 имена пацијената који су прошли кроз болницу, а највише је било рањеника и обољелих од тифуса.

- У том болничком дневнику може наћи доста познатих предака садашњих Приједорчана, тако да књига може бити свједочанство о том периоду у раду приједорске болнице, али и о животу Приједора - истиче Радивојац.

Ујаци

Радивојац истиче да је у болничком дневнику пронашао и имена своје двојице ујака Бошка и Николе Дамјановића, који су живјели у Равницама код Новог Града.

- Они су као дјеца били рањени и сјећам се бакине приче да их је воловским колима 16. марта 1945. године довела у болницу из Равница преко неких брда пошто је Нови Град још био у непријатељским рукама - каже Радивојац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.