Модричани у мисији изградње бунара питке воде у срцу Африке!

МОДРИЧА - Испит хуманости грађани Републике Српске положили су безброј пута до сада дарујући своје мало најугроженијим, али православни вјерници из Модриче, ујединивши снагу, љубав и одлучност, помјерили су границе доброчинства и изградили мост пријатељства између афричког и европског континента, непрекидну нит која подржава највреднији дар човјека- живот.

Прича почиње средином прошле године када је свештеник Црквене општине Копривна у Модричи, прота Јадранко Стојановић у медијима видио како је хуманитарка Тамара Мисирлић из Србије финансирала градњу неколико бунара у Уганди. 

Слике озарених малишана који су добили питку вода подстакле су га да се јави младој Тамари и сазна све појединости о копању бунара у Африци. 

- Црквена општина Копривна је веома активна када је ријеч о хуманитарном раду на подручју цијеле Модриче и околних општина. Реализовали смо низ акција збрињавања наших људи, али дуго смо тежили ка томе да урадимо нешто више и то за оне који нам не могу ничим вратити, који ће памтити шта смо учинили. Када сам чуо за Тамарин рад у Африци, контактирао сам са њом и замолио је да ми исприча како је све реализовала. Упутила ме на волонтера, младога момка Хашима Тота који живи у источној Уганди. Нисам ни размишљао да ли су људи доље православци, муслимани или припадници било које вјерске заједнице, то је било небитно. Важно је било само да је сигурно и да ће помоћ стићи у праве руке. Хашим ми је рекао да је вода за пиће тамо горући проблем и одлучио сам се за акцију - прича Стојановић за "Глас". 

Након што је добила благослов његовог високопреосвештенства, митрополита зворничко-тузланског Фотија Црквена општина Копривна покренула је хуманитарна акцију прикупљања новца за изградњу бунара питке воде за сиромашну дјецу Уганде. 

Акција је започела у првим данима васкршњег поста, да би, уз пост и молитву, и добрим дјелима, додатно ојачали своју вјеру и припремили се за највећи хришћански празник - Васкрсење Господње. 

- Вјера без дјела није ништа. Ако желимо да покажемо своју вјеру, треба то да урадимо на дјелу. Једно од највећих дјела је помоћи ближњем свом који није у могућности да себи помогне - савјетује Стојановић. 

Он је истакао да су се вјерници из његове и околних парохије радо одазвали овој хуманитарној акцији, да су га звали људи великог срца из Бањалуке, Пала па чак и Београда нудећи помоћ. Захваљујући доброчинству свих тих људи за сада су изграђена два бунара у Уганди, а ускоро ће "нићи" и трећи. 

- Крајем марта је подигнут први бунар. Назван је по првом српском архиепископу и просвјетитељу Светом Сави, јер су они тражили да сваки бунар назову по нашим светитељима, што нас је посебно обрадовало. Бунар је благословио свештеник Michael Mushikoma, а ископан је у порти храма Светог Спиридона у близини Бусембатија, гдје се налази и средња школа Угандске православне цркве, коју похађа више од 200 ученика. У међувремену урађен је још један бунар поред цркве у граду Наматумбу који је назван по крсној слави наше епархије - Живоносни Источник. Они су то превели као извор живота. Те су нам ријечи остале упечатљиве, јер у суштини значе ако имају воду, имају и живот. Прије неколико дана послао сам новац и за трећи бунар - истакао је Стојановић и додао да копање, бетонирање и пумпа за бунар коштају 1.000 евра те да им новац шаље путем банака, након чега добије детаљан извјештај о пријему средстава те фото и видео-записе о реализацији зацртаног пројекта. 

Донирали су средства и за куповину књига за ђаке, за храну и обућу за дјецу, више примјерака Светог писма за храмове, као и одежде за свештенике. 

- Православна заједница је велика међу сиромашнима у Уганди, имају три епископа, то јест три епархије и 76 свештеника, 100 храмова, од којих је само 40 зиданих, док су остало привремени објекти. Народ и дјеца која иду у обданиште и школу у близини храмова се везују за цркву, учествују у богослужењима. Зато смо и купили Света писма, свештеничке одежде, трудили смо се да им и литургијски живот приближимо. Такође, они немају ни електричну енергију па смо мислили да на неколико цркава поставимо соларне панеле да бисмо им обезбиједили струју бар за свјетло - казао је Стојановић. 

Додао је да је вјерујући народ у Српској до сада сакупио око 17.000 марака те да сви доброчинитељи које желе учествовати у овој хвале вриједној акцији новац могу уплатили на рачун Црквене општине Копривна под сврхом "Бунар питке воде за дјецу Уганде". Текући рачун у НЛБ банци је 5620110000050105 и девизни рачун ИБАН:БА395620118131388803.

- Сматрам да је ова акција лијепа ствар и да би требало да прерасте и повуче још многе да се покрену и помогну људима који живе тамо. Неправедни смо према том народу у Африци, цијела Европа и свијет. Поред свог богатства које овдје имамо они су жедни чаше воде и гладни коре хљеба. Наша дјеца пусте воду да тече, док на примјер перу руке или зубе, ни не размишљају о њеном значају, јер се подразумијева да је имају, а афрички малишани су жељни тих капљица које живот значе. Кад видим њихову срећу како пију ту воду, како се радују том бунару, знам да смо урадили праву ствар. Позивам све који желе да покажу вјеру на дјелу и на тај начин обрадују нашу браћу и сестре у далекој Уганди, да нам се придруже у овој хуманој мисији - апеловао је Стојановић. 

ПУТ У АФРИКУ

Свештеник Јадранко Стојановић планира у јуну да путује у Уганду. 

- Ако би Господ дао и митрополит благословио, планирао сам да одем у Африку. У Наматумбу уз помоћ наших пријатеља из Словеније граде школу са три одјељења, а Црквена општина Копривна ће уредити једно одјељење тако да би требало да одем доље то да погледам, као и све остало што је урађено. Без обзира на то што нама волонтери из Африке пошаљу видео-записе и фотографије да су примили новац, доказе о улагању, наши људи опет желе да се у то и лично увјеримо - прича Стојановић.

ПОСЈЕТА

Епархија зворничко-тузланска и раније је помагала Православној цркви у Уганди. Клирик Александријске патријаршије у Уганди ђакон Емануил боравио је у посјети Српској 2018, када је у Бијељини одржао предавање о раду Православне цркве у Уганди и тешком животу људи у овој земљи. 

- Он је тада рекао да се народ Уганде суочава са бројним проблемима, од којих су највећи недостатак воде и немаштина. Током боравка ђакона Емануила у Српској за православну цркву у Уганди скупљено је 14.023 КМ. Поред помоћи у новцу Епархија зворничко-тузланска, свештеници и вјерни народ су поклонили и један лаптоп те више одежди, мантија и крстова - навео је Јадранко Стојановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.