Друштво
Фото: Млађо Мољевић: Још ми тутњи гарава машина
ВИШЕГРAД - Возим парњачу кроз тунеле од Месића према Устипрачи, шишти пара, дим штипа за очи, а све мислим шта ми надзорник Вуцеља јави. Каже: “Муштулук, Млађо, од сутра си у пензији.” Не могу да дођем себи, све ме онај дим гуши, хоћу да пукнем к'о казан на парњачи, прича пензионисани машиновођа на локомотиви Млађо Мољевић из Вишеграда.
Кад су му јавили “радосну” вијест, Млађо је имао 40 година радног стажа, од тога је 23 провео возећи гараву машину.
- Од неког дерта стиснуо сам папучицу и локомотива је пиштала од Устипраче до Вишеграда - присјећа се стари машиновођа.
Млађо је био један од првих машиновођа на парњачама на вишеградској жељезничкој станици, која је била важан жељезнички чвор. Почео је возити локомотиву 1949. године и није је напуштао све до одласка у пензију.
Највеће умијеће машиновође и њихови ложачи, као и кочничари, требало је да покажу возећи “ћирине” композиције серпентинама најљепше и најинтересантније пружне петље на свијету - Шарганске осмице.
- Син Владо ми је израчунао да сам око хиљаду пута провезао парњачу Шарганском осмицом, успоном који је савладаван уз помоћ двије машине, које су бректале и шиштале све до највећег тунела на Шаргану дугог 1.666 метара - присјећа се старина.
Проводећи љетос дане у сјенци старе лозе на свом балкону, Млађо се присјећао и других детаља везаних за његову богату животну каријеру везану за пружне шине.
- Прерачунали смо и то да сам на мојој миљеници “осамдесет тројки” за 23 године прешао на шинама више од милион километара, и то без иједног исклизнућа или неке теже несреће - прича Млађо.
“Ћиро”
У Вишеграду је, кад је “ћиро” 1978. године укинут, око 200 породица од њега живјело. Данас су још живи машиновође Милош Бугарин, Млађо и Видоје Мољевић, Марко и Крстивоје Милосављевић, Вићентије Мијаyевић, Миленко Баранац, Радован и Слободан Пецикоза, Раде Радовановић и Млађо Божовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике
