Млади говоре језиком симбола и скраћеница

БAЊAЛУКA - Мијешање ћирилице и латинице, убацивање енглеских ријечи као што су "cool", "thanks" или "yes", плеоназми попут "мала кућица", те "не знам" које пишу заједно, свакодневица су све више основаца и средњошколаца, али и многобројних студената, што показује да је стање и више него алармантно, када је ријеч о писмености младих у РС.

Стручњаци истичу да су рачунари, телевизија и мобилни телефони највећи узроци све веће неписмености међу млађом генерацијом, која умјесто да чита добру књигу, свакодневно игра видео-игре и дописује се путем многобројних друштвених мрежа, а обавезну лектиру најчешће проналази препричану на интернету.

Постало је уобичајено да у писменим саставима, на часу српског језика и књижевности, наставници наилазе на енглеске ријечи попут "By Milic@", "The End" и "Let me Think".

Многи ђаци у Српској не знају ни како се пишу ћирилична слова "Ш", "Ђ", "Ж", а нису ријетки ни они који умјесто ћириличног слова "В" или чак "Л", употребљавају "W". Постоји и велики број оних који не знају да пишу латинично слово "Џ", већ пишу "Ђ". Млади данас често умјесто "који" пишу "кои", а помоћни глагол "бити" неправилно мијењају, па се тако неријетко могу видјети реченице попут "Кои бих ти мобилни жељела?".

Према ријечима директора Републичког педагошког завода РС Мирка Бањца, у систему образовања постоје озбиљни проблеми, посебно када је ријеч о писмености младих, која је на незавидном нивоу.

- Све више професора и наставника српског језика се жали да многи ђаци посежу за скраћеним коментарима о прочитаним књигама на разним интернет страницама, па касније то презентују у школи - рекао је Бањац.

Нагласио је да је писменост у Српској угрожена, те да проблем није само заступљен у школским клупама, већ и на факултетима.

- Чак и студенти Учитељског факултета, са којима се сусрећем имају доста низак стандард писмености и врло мало знају. Нажалост, данас је оцјена постала мјерило квалитета, без обзира на то шта иза ње стоји - истакао је Бањац.

Додао је да је неопходна акредитација и наставника, и ученика, те наставних планова и програма.

Да је писменост на јако ниском нивоу међу младима у Српској сматра и доцент доктор на предмету српски језик на Универзитету у Источном Сарајеву Миланка Бабић, која истиче да је проблем комуникационе културе изражен и у усменом и у писменом виду.

- Многи млади не разлику ни генерацијске кодове у поздрављању, ословљавању и комуникацији са старијим људима, па се тако дешава да професора поздрављају са "здраво" или "ћао" - истакла је Бабићева и додала да су енглеске ријечи постале прави тренд у нашем језику.

Бабићева је рекла би више пажње требало посветити правопису, граматици и комплетном описмењавају младих.

Декан Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Младенко Саџак рекао је да млади свакако више времена треба да проводе читајући лектире или неке квалитетне књиге, умјесто за рачунаром.

- Свакако да је добра књига вреднија од неке препричане литературе на интернету. Срећом, до сада се нисам сусретао са студентима који су правили неке огромне граматичке грешке, као што је то можда случај са младима нижег узраста - рекао је Саџак.

Рукопис

Бањац је рекао да су многи становници РС, али и цијелог региона и шире, због рачунара и мобилних телефона избацили из употребе свој рукопис, као својство личности.

- Многе карактерне црте личности одређује рукопис, којег данас нема. Озбиљно се залажем да се у ниже разреде основних школа уведе "лијепо писање", што би на неки начин био помак у описмењавању младих - рекао је Бањац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.