Младена чека одшкринута врата

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Двадесетпетогодишња Младена Тадић из Пала прије двије године завршила је енглески језик и књижевност. Као изузетан студент који је дипломирао десетком и са просјеком оцјена девет надала се да ће неком у Републици Српској требати њено знање и стручност. Aли није.

Жељела је да настави усавршавање и постдипломски студиј али јој је препрека била новац, јер је за то било потребно обезбиједити 8.000 марака.

- Отац нас је учио да будемо поштени и радни и да знањем и радом можемо једино уздигнуте главе ићи даље. За постдипломски студиј ми је требало 8.000 марака, а одакле да их створим - прича за "Глас Српске" ова изузетна и скромна дјевојка, којој је због 8.000 КМ пропала шанса за мјесто асистента.

Младена је имала девет година када је остала без мајке. Старији брат је завршио угоститељску школу, има 30 година и ниједну годину радног стажа. Отац као борац прве категорије је такође без посла и услова за старосну или редовну пензију.

- Отац је радио у "Велпрому" и та фирма се распала. Једино њему могу да захвалим што ми је приуштио да се школујем и сада када је дошло вријеме да ја зарађујем и да му добрим вратим посла нема - каже Младена која покушава да заради држећи приватне часове из енглеског језика, али тога је мало.

- Некада прођу и по три мјесеца па ни тога нема. Брат и отац понешто ураде за дневницу и једино што нас држи је то да свима уздигнуте главе можемо погледати у лице - каже Младена.

Не губи наду да ће једног дана успјети, да ће одрадити и приправнички и наставити стручно усавршавање.

Конкурисала је и куцала на врата многих основних и средњих школа и увијек добијала одговор да нема приправнички или да им "Енглези не требају", јер тај предмет предаје неко други из школе да би имао довољан фонд часова.

Младена се не стиди никаквог поштеног посла, конкурисала је, питала је свуда, али ништа.

- Када одем у неку од продавница гдје траже продавачицу кажу ми "Ви сте образована особа! Не требате нам! По кафићима ако радите онда сте унапријед пристали на понижења и могућност да радите, а да вам ништа не плате - прича.

Не може да гази по ономе што је у њено образовање и васпитање уложио њен отац и још вјерује да негдје постоје одшкринута врата која ће се отворити и за њу.

Све своје муке Младена је преточила у мали есеј који је донијела у редакцију "Гласа Српске". И тако смо се упознали.

- Осјећам да напола живим, као пливач који се брћка у плићаку док ме море мами својом дубином. Свјесна сам да многи још ни море нису видјели, а као да и ја имам нешто од њега. Толике године школовања, жртвовања, стресова, поништавања оцјена, испита...због чега...Знам само да опет, по ко зна који пут, сједим у том истом плићаку, и гледам дубине бескрајног пространства. Још једна тешка година је прошла, а друга, тежа ми на врата дошла... - написала је.

Доћи ће њено вријеме!

 - Са безнадним губицима човјек се најлакше помири. Ипак, доћи ће и моје вријеме, и вријеме свих нас двадесет хиљада младих. Идем полако и стиснутих зуба. У крви ми гори будућност као грозница. Лице ми је очеличено. Могу да лупају у њега колико хоће. Купићу ја своме оцу кафу. Макар је зарадила и осмијехом, написала је Младена у есеју који је донијела у редакцију "Гласа Српске".

Сарадник "Гласа Српске"

Уређивачки колегијум "Гласа Српске" јуче је донио одлуку да Младену Тадић ангажује као хонорарног дописника "Гласа Српске" из Пала. Уређивачки колегијум Младени је понудио шансу која је у нашој моћи. Желимо много среће и успјешну сарадњу нашем новом сараднику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.