Младен Мачинковић, учитељ по струци, пољопривредник у срцу

СРБАЦ - Професор разредне наставе Младен Мачинковић из Српца успјешно усклађује два различита животна позива, један у школским клупама, а други у пољопривреди, чиме показује да се и у мањој средини, уз труд, знање и добру организацију, може водити испуњен и здрав живот.

Након завршетка Педагошког факултета, двије године је безуспјешно конкурисао за посао учитеља, радећи само повремене послове. У том периоду донио је одлуку да се не ослања само на струку, већ да се окуша у пластеничкој производњи поврћа. Уписао се и на обуке из области повртарске и воћарске производње, гдје је прошао све, од обраде и припреме земљишта, преко садње и његе биљака, до бербе и паковања.

- С временом сам схватио да узгој поврћа захтијева много физичког рада. Када сам добио посао у школи, као водитељ продуженог боравка, тражио сам културу која не захтијева пуно простора, а може бити профитабилна. Тако сам се окренуо кали, декоративном цвијету који продајем цвјећарама у Српцу, Прњавору и Козарској Дубици и готово све редовно распродам - прича Младен.

Поред кала 2022. године, на наговор пријатеља Бојана Видовића из Старог Мартинца, засадио је и плантажу боровница на једном дунуму земље, са око 300 садница.

- Ово ми је четврта сезона и очекујем до 600 килограма рода. Боровнице су специфичне, не саде се у класично земљиште, већ у супстрат, у такозване банкове. Али када се све припреми како треба, резултати су одлични - објашњава он.

Каже да пласман до сада није био проблем, јер све прода на домаћем тржишту. Међутим, упозорава да без редовне заштите и правилне исхране нема квалитетног плода.

- У сваком послу, па и у овом, има ризика. Прошле године ми је током невремена страдало око 200 килограма рода. А претходне године, када је требало да вратим уложено, смрдљиви мартини су ми уништили више од десет хиљада цвјетова. Од тада користим заштитне мреже, а сада сам предао и захтјев за набавку противградне мреже преко Агенције за аграрна плаћања - додаје Мачинковић.

Његов радни дан зависи од школске смјене, прилагођава се сезони и потребама на имању. Иако ритам живота многима дјелује напорно, он каже да му обавезе нису терет.

- Ако сам пријеподне у школи, поподне сам на имању и обрнуто. Ништа ми није тешко. Када видим да је лист зелен, да биљка напредује, то ми је довољна награда. Знам гдје сам уложио вријеме и енергију - истиче Младен.

Поред школе и пољопривреде укључен је и у ваннаставне активности. У сарадњи са Удружењем грађана "Цезар" из Српца, покренуо је школу спорта за најмлађе.

- Првобитна идеја била је секција "Мали баштовани", али смо на крају основали спортску школу, која сада има 12 полазника и све су то дјеца из села. Радимо различите активности, фудбал, кошарку, гимнастику и штафетне игре. Дјеца са села не заостају ни за ким, само им треба пружити прилику - каже Младен.

Иако данас има стабилан посао и устаљену производњу, не тежи брзом ширењу.

- Плантажа боровница остаје на овој површини. Планирам само да поставим противградну мрежу. Кале ћу проширити кад урадим гријање у пластенику, то ће ми омогућити више цвјетова на мањој површини. Важно ми је да све могу урадити како треба и без журбе. Пољопривреду не доживљавам као терет, већ као начин живота који ми прија - наглашава он.

Ходочашће

Посебно мјесто у Младеновом животу има вјера. Два пута је са пријатељима пјешачио на ходочашће до манастира Острог, прелазећи више од 470 километара.

- Тај пут тражи физичку и менталну снагу, али највише вјеру и жељу. Мотив је увијек био дубоко личан. Када се послије двије седмице пјешачења стигне на Острог, тај осјећај је неописив. Свако би требало бар једном у животу да то доживи - поручује Младен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.