Мјере дале резултате, мање вршњачког насиља

БАЊАЛУКА - Број пријављених случајева вршњачког насиља у школама Српске у другом полугодишту готово је три пута мањи у односу на прво, што је, према ријечима просвјетара, резултат појачаног ангажмана стручних служби и интензивније сарадње са родитељима, дјецом и наставницима након све учесталијих инцидената у региону.

Влада Републике Српске јуче је усвојила информацију о реализацији Програма мјера за јачање безбједности и спречавање насиља у школама и ђачким домовима за првих шест мјесеци ове године. У наведеном периоду, путем Едуис система, како је наведено у саопштењу, евидентирано је 63 случаја вршњачког насиља, што је знатно мање у односу на 168 случајева из претходног полугодишта.

Ресорно министарство је, како су истакли, наставило активности на побољшању безбједности у школама, које обухватају уградњу безбједносних брава, примјену услуге "Сигуран интернет" у сарадњи са компанијом "m:tel", увођење програма "Хуманост и безбједност" у све основне и средње школе те спровођење програма "Вјештине за адолесценцију". Посебно је истакнут мултисекторски приступ кроз програм "Брига о дјеци - заједничка одговорност и обавеза", који се спроводи у сарадњи са Републичким педагошким заводом, другим министарствима, полицијом и центрима за социјални рад. Ова сарадња обухвата превентивне радионице, кампање те појачано присуство школских полицајаца.

Предсједник Актива директора основних школа са подручја Бијељине, Лопара и Угљевика Предраг Рачановић истакао је за "Глас" да се у школама интензивно ради на превенцији насиља, што већ даје резултате.

- Одувијек смо радили са дјецом на спречавању насиља, али се посљедњих година због свега што се дешавало у региону на томе ради много интензивније и систематичније. Донесене су нове мјере које школе морају да спроводе, интерна акта која детаљно разрађују поступање у случају вршњачког насиља, а и родитељи су упознати са процедуром. Све то је довело до смањења броја пријава - нагласио је Рачановић. 

Додаје да стручне службе у школама редовно воде савјетодавне разговоре са ученицима, родитељима и наставницима те да се строго поштују све смјернице ресорног министарства.

С друге стране социолог Владимир Васић поручује да бројеве не треба посматрати искључиво као показатељ побољшања ситуације, већ их треба сагледати у ширем друштвеном контексту.

- Искрено се надам да су ти подаци егзактни, али се плашим да дјеца можда и не пријављују насиље из страха, стида или због тога што мисле да то неће бити ријешено. Школа сама, без породице, полиције и стручних служби, не може зауставити вршњачко насиље - упозорио је Васић, поручивши да опрез мора бити сталан и да се у борби против вршњачког насиља не смије попустити.

Он истиче да је за ефикасну борбу против насиља неопходна двосмјерна комуникација са родитељима.

- Родитељи не смију позив из школе да схватају као напад, већ као прилику да проблем буде ријешен. Нажалост, имали смо случајева када родитељи одмах крену у етикетирање школе, а у ствари чине медвјеђу услугу свом дјетету. Треба да постоји чврст, узајамно повезан ланац сарадње свих актера - каже Васић.

НАСИЛНИ САДРЖАЈ

Владимир Васић је указао и на то да дјеца често као модел понашања преузимају оно чему су изложена.

- Насилни садржаји на друштвеним мрежама, у музици, филмовима, па чак и у формама забаве, шаљу поруку да је насиље прихватљив начин рјешавања конфликата. Зато је важно да друштво јасно санкционише сваки облик насиља и досљедно примјењује законе, јер дјеца виде како се одрасли односе према томе - рекао је Васић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.