Митрополит дабробосански Хризостом за “Глас Српске”: Стварајмо најбоље могуће услове лијепог и скромног живљења

Вјерници треба да се радују и веселе Божићу те да и поред свих проблема са којима смо суочени, економских и проблема расељавања, не губимо наду и не очајавамо. Умјесто претјеране забринутости, ухватимо се посла и радимо и стварајмо себи најбоље могуће услове лијепог и скромног живљења.

Поручио је то у интервјуу за “Глас Српске” митрополит дабробосански Хризостом поводом најрадоснијег хришћанског празника Божића.

- Тешко је, па чак и апсурдно говорити о искушењима у будућности. Не знамо каква ће све искушења наићи у 2020. години, али се молимо Богу да нас избави од искушења и напасти. Са том надом и молитвама улазимо у нову годину - истакао је Хризостом.

ГЛАС: Пред нама је најрадоснији хришћански празник Божић. Колико данас православни народ у БиХ његује обичаје тог празника?

ХРИЗОСТОМ: Божић је уистину велики Господњи и наш најрадоснији празник. Радујемо се суштини тог празника, а суштина је у томе да је Бог са нама. То и значи Емануил - име Господа Исуса Христа, а ми управо због узвишености те пуноће празника, нашег сусрета са Богочовјеком Господом Исусом Христом, припремамо се постом и молитвом, покајањем и исповиједањем својих гријехова и Светом тајном причешћа за овај празник. Припремамо се да будемо достојни Бога, колико је то по благодати божијој могуће. Овај наш велики празник рођења Господа Исуса Христа пропраћен је и нашим српским народним обичајима који некад попримају изузетно екстремне размјере, па испада да је Божић само празник обичаја. Треба да чувамо и његујемо божићне обичаје и традицију, али не смијемо напустити из вида оно што је суштаствено, суштинско, а то је да будемо једно са Господом Исусом Христом у тајни Његовог Рођења и Оваплоћења.

ГЛАС: Колико је, осим самог празновања Божића, важна и духовна припрема за тај празник?

ХРИЗОСТОМ: Наша духовна и физичка припрема за Божић је од суштинског значаја. Дочекивати Божић и славити Божић без претходне добре припреме је неприхватљиво, па чак духовно осуђујуће. Црква нас кроз божићни пост учи и припрема како да се припремимо за Божић и како да га прославимо. Вјерујемо да се наш вјерни народ заиста припрема како треба и да ће празник Божића прославити на најбољи могући начин. Задње три недјеље божићњег поста посвећене су породици. Прво дјеци, затим мајкама и на крају очевима. Овим се нашим обичајем цијела породица припрема за дочек и слављење Божића. То јесте празник свете породице - Христа Богомладенца, Пресвете и увијек Дјеве Марије и праведног Јосифа. Веома је важно да се цијела породица окупи око Христа Господа.

ГЛАС: Шта поручујете вјерницима уочи најрадоснијег хришћанског празника Божића?

ХРИЗОСТОМ: Желимо да сви у радости и весељу дочекамо и прославимо велики празник Христовог Рођења који свим читаоцима “Гласа Српске” честитамо радосним поздравом Мир божији - Христос се роди! Исто тако желимо срећну и благословену Нову, 2020. годину.

ГЛАС: Како оцјењујете тренутно стање у Митрополији дабробосанској, а како укупне прилике унутар Српске православне цркве?

ХРИЗОСТОМ: Стање у Митрополији дабробосанској је стандардно, а то значи нити претјерано лоше, нити претјерано добро. Битно је да се боримо и трудимо, сви почевши од митрополита па до најмлађег свештеника наше митрополије, ревнујемо за добробит наше Цркве и нашег народа. Неријетко блажене успомене патријарх Павле је говорио: “Ми не можемо бирати родитеље, време и место кад и у каквим приликама ћемо се родити, али ми морамо све од себе дати да прилике и околности претворимо да буду благопријатне”. Тако и ми заједно са нашим вјерним народом божијим настојимо и трудимо се да вријеме и прилике у којима живимо учинимо благопријатним за нас и за наш народ. Укупне прилике у нашој Српској православној цркви су, опет би рекли, стандардне. Истина је да имамо доста проблема, али кад је Црква била без проблема? Те проблеме ћемо у духу наше саборности и црквене свијести ријешити. Црква никад није била без проблема из разлога што живимо у свијету који је изузетно проблематичан. Тај и такав свијет утиче и на људе у Цркви, па се и они проблематизују, неријетко постају пуно свјетовни, умјесто свети. Чим имамо такву ситуацију, стање је поприлично тешко. Неки су појам слободе потпуно погрешно протумачили и помислили да им је све допуштено. Међутим, у Цркви се зна и ред и поредак.

ГЛАС: Доласком у митрополију прије двије године казали сте да ћете наставити путем упокојеног митрополита Николаја и залагати се за повратак свих на своје, да ли сте и у којој мјери успјели у томе?

ХРИЗОСТОМ: Ви сте поприлично заборавили вријеме 1997, 1998. и 1999. године, вријеме када сам предводио програм повратка свих на своје, а због чега сам био јако нападан и слијева и здесна. Позвао сам тада народ нашим познатим “апелом” да се врате сви на своје, и нема потребе да се на било кога угледамо нити настављамо нечији пут. Док сам позивао на повратак и предводио га, други су радили супротно и говорили: “Ма, пустите тог Хризостома издајника! Останите ви ту гдје сте!” Е, сад су видјели колико су се преварили и колико су људе преварили и унесрећили. И даље инсистирам на повратку свих на своје. Међутим, треба имати у виду да су прошле 24 године од егзодуса и прогона српског народа, да су људи за ове 24 године створили “нови живот” на неким другим просторима, како у БиХ, Србији, тако и широм свијета. Тешко је сада очекивати да се ситуација поправи о питању повратка, али наше је да увијек наш народ подсјећамо на моралну обавезу да се врате сви на своје.

ГЛАС: Провели сте године на челу Епархије бихаћко-петровачке и били зачетник повратка Срба у те крајеве. Како данас гледате на стање у тој епархији и проблеме с којима се суочавају повратници?

ХРИЗОСТОМ: Истина је, у Епархији бихаћко-петровачкој провео сам 23 године и поприлично је консолидовао. Епархија бихаћко-петровачка креирана је 1990. године, али без иједног предуслова да успије или опстане. Ја као њен епископ нисам имао нити куће, нити окућнице, чак ни један метар квадратни да бих се могао на том једном метру скућити. Богу хвала, успјели смо да епархију консолидујемо током 1991. и 1992. године и током ратних година, али је 1995. године све што је учињено уништено или девастирано. Од 4. фебруара 1996. године кренуо сам у поновну обнову наше попаљене и девастиране Епархије, позвао народ на повратак на згаришта, јер сам и сам био на згаришту. И успјели смо обновити спаљено и порушено, те подићи ново. Када сам 2013. године прешао у Епархију зворничко-тузланску, оставио сам епархију са обновљеним црквама, манастирима, са епископском резиденцијом у Босанском Петровцу, са Владичанском кућом у Шипову и Духовним центром “Георгија Николајевића” у Бихаћу. Био је то велики и успјешан период обнове Епархије бихаћко-петровачке од 1996. до 2013. године. Већ седам година сам изван Епархије бихаћко-петровачке и водим бригу сада о својој Митрополији дабробосанској. И није моје да оцјењујем стање у Епархији бихаћко-петровачкој. Нека то оцјењују и процјењују други.

ГЛАС: Да ли је и колико урађено на враћању имовине Српској православној цркви у Сарајеву и остатку ФБиХ?

ХРИЗОСТОМ: Што се тиче поврата имовине Српској православној цркви у Сарајеву и у ФБиХ, са жаљењем морам поново рећи да о том питању није ништа урађено, ништа значајно да би завриједјело помена. На дјелу је административна дискриминација Српске православне цркве. Док је у  Српској и у ФБиХ Римокатоличкој цркви и Исламској заједници скоро па све враћено, ми смо потпуно дискриминисани у ФБиХ и, нажалост, нико се од званичника не интересује да проблем наше дискриминације и сегрегације буде једном ријешен. Веома често слушамо “кукање” бискупа бањалучког Комарице и остајемо запањени чињеницама да он коме је скоро све враћено у Бањалуци “кука” на Републику Српску и на град Бањалуку. А шта да ми тек кажемо у ФБиХ, па чак и тамо гдје би бискуп својим ауторитетом могао да помогне не можемо остварити никакво право, као, на примјер, у Ливну и Гламочу гдје је највећа дискриминација, затим у Дрвару гдје су Срби апсолутна већина. Позивам све политичке факторе српског народа, како на нивоу БиХ, тако и на нивоу Републике Српске и ФБиХ, да на политички дневни ред поставе питање стања Срба у Федерацији и да се аргументовано потврди и утврди историјска дискриминација и сегрегација српског народа у Федерацији. Молимо и преклињемо да буде враћена зграда Богословије у Сарајеву, али на наше молбе, позиве и вапаје нико се не обазире. Тако су се односили и према ранијим захтјевима митрополита Николаја, Владислава и Нектарија.

Космет, питање свих питања

ГЛАС: Питање Косова и Метохије је свакако питање свих питања за Српску православну цркву. Како видите све што се дешава у са вези са колијевком СПЦ?

ХРИЗОСТОМ: Питање Косова и Метохије је уистину питање свих питања. На који начин ријешити питање Косова и Метохије које је насиљем отето од Републике Србије и српског народа и предато шиптарским сепаратистима? На насиље се не може одговарати насиљем, већ треба тражити друга рјешења, прије свега политичко-дипломатска и духовна рјешења. Важно је да српски политичари и српски народ буду јединствени у ставу да отето насиљем не може никада бити признато, а још мање предато некоме. Светогорски старац Силуан је говорио: “Држи ум свој у аду и не очајавај”. Управо ту духовну поруку можемо пренијети и о питању Косова и Метохије, држимо душу своју у Косову и Метохији и не очајавајмо, јер ће спасење доћи. Није први пут да нам отимају Косово и Метохију. Страшно је и ужасавајуће трговање Косметом. То је гријех који вапије до неба. О томе треба да размишљамо и да ствари сагледамо објективно и коректно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.