Мирослав Живановић: Нема услова за одрживи повратак Срба у Сарајево

Када се посматра српска и хрватска заједница у Сарајеву, очигледно је да резултати процеса повратка нису добри и да смо далеко од тога. Имовина је, као и у цијелој БиХ, враћена, али људи се нису вратили јер одрживи повратак није заживио.

Изјавио је то у интервјуу "Гласу Српске" замјеник градоначелника Сарајева Мирослав Живановић.

* ГЛAС: Према попису из 1991. године, у Сарајеву је живјело више од 157.000 Срба. Колико их има данас?

ЖИВAНОВИЋ: Не располажемо прецизним подацима као, уосталом, ни за цијелу БиХ. Према претпоставкама, у Сарајеву данас живи око 20.000 Срба, а неки чак тврде и 40.000. Док не будемо имали прецизне податке, незахвално је спекулисати.

* ГЛAС: Неке невладине организације износе податак да у Сарајеву нема ни четири одсто предратног српског становништва и да у бољој позицији није ни хрватски народ. Шта то, заиста, говори о Сарајеву као главном граду БиХ?

ЖИВAНОВИЋ: Сарајево треба да буде примјер мултиетничког, једнакоправног и отвореног града у којем ће се остварити поштовање, заштита и промоција људских права. Нисмо још увијек остварили тај циљ и не можемо да будемо задовољни постојећим стањем. Када се посматра српска и хрватска заједница у Сарајеву, очигледно је да резултати процеса повратка нису добри и далеко смо од тога. Имовина је, као и у цијелој БиХ, враћена, али људи се нису вратили јер концепт одрживог повратка није заживио ни када је ријеч о Србима ни о Хрватима, а у одређеној мјери и Бошњацима.

* ГЛAС: Када је ријеч о запошљавању Срба у Сарајеву, колико их је у градским институцијама запослено?

ЖИВAНОВИЋ: Нису испоштовани резултати пописа из 1991. године, иако је у градској управи већи проценат запослених Срба од многих других институција на подручју града и Кантона. То је проценат од око 12 одсто запослених у градској управи који се изјашњавају као Срби.

* ГЛAС: Није ријеткост да се у ФБиХ Бошњаци изјашњавају као Срби и Хрвати да би добили посао. Да ли таквих случајева има у градској управи Сарајева?

ЖИВAНОВИЋ: Нисам упознат са таквим случајевима и мислим да их нема. Међутим, и то је аномалија овог система који свој оквир има у оквиру система и Устава БиХ који је наметнуо етно-националну матрицу и људи покушавају да се снађу у оквиру ње. Aко и има таквих случајева, то је само један од доказа да овакво уставно уређење мора да се мијења и усклади са Европском конвенцијом о људским правима.

* ГЛAС: Мета честих напада у Сарајеву су вјерски објекти СПЦ и Католичке цркве. Шта то говори о овом граду и какве се поруке шаљу Србима и Хрватима?

ЖИВAНОВИЋ: Ништа више него што говори о БиХ. Сарајево је дио БиХ и у Сарајеву се дешава све што и у БиХ у цјелини. Још увијек су актуелни напади на вјерске објекте. Мора да се разграничи оно што је порука некој заједници и они напади који су криминални чин ради имовинске користи. Скрнављење надгробних споменика је порука упућена одређеној заједници, а напад на цркву не мора да буде тако схваћен.

Ћирилица

* ГЛAС: Колико млади данас у Сарајеву познају ћирилицу?

ЖИВAНОВИЋ: То варира од школе до школе. Постоје школе које доста поштују законску обавезу и једнако третирају оба писма. Међутим, више је оних који занемарују ту законску обавезу. Знам да има студената који без проблема користе литературу и на ћирилици, али знам, такође, да има и оних који ћирилицу не знају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.