Миодраг Чворо многе суграђане доводио до лудила

РОГAТИЦA - Народна "Бој не бије свијетло оружје, него срце у јунаку" могла би се, тврде многи у Рогатици, примијенити на Миодрага Чвору који је у низ примјера својом храброшћу задивио, али и доводио до "лудила" многе суграђане.

- Кад се требало због поправке попети на димњак котловнице Дрвне индустрије "Сјемећ", који је висине 30 метара, петљу сам једино имао ја. Одрадио сам задати посао и наравно лијепо наплатио -  прича Чворо.

Aли, то није и све. Ово, како многи кажу, чудо од човјека, углавном и иде тамо гдје други не иду. Нема димњака у Рогатици и околини који се требао очистити или нешто поправити, а да му Чворо није пришао. Тако је и са свим другим пословима гдје, како он каже, треба петља.

Најновији "подухват" Чворе је орезивање топола у парку пред зградом општине. У крошњама ових горостаса буде увијек и сувих грана које вјетар обара и тиме угрожава посјетиоце парка и кровове оближњих зграда. Да се то неутралише требало је тополе окресати и повадити болесне гране.

И опет, ко ће други него Чворо. За рачун Јавног предузећа "Комрад" урадио је то на само њему својствен начин. При томе је дизао косу на главама свих који су пратили ток овог захтјевног и врло опасног посла у коме је он на висини од преко 20 метара са моторком у рукама изгледао као птица на грани.

A ко је уствари Миодраг Чворо. Ево његове приче. Рођен у Горажду 1956. године.  У родном граду завршио основну и средњу машинску школу. Као млад техничар радио у горажданској "Побједи", а онда одлазак у ЈНA. Служио у Загребу и ту остао послије демобилизације. Годину-двије радио у "Раде Кончару" и преко десет година возио трамвај у главном граду Хрватске.

- Загреб сам, додаје он, напустио 1991. године кад је у Хрватској почео рат против Срба. Вратио сам се у Сарајево и као искусни трамвајџија возио у ГСП неколико мјесеци. Ни ту се нисам дуго задржао. Почело се гужвати и за Србе је постало тијесно. Одлазим на Соколац, а одатле половином 1994. у Рогатицу и ево ме и данас. - каже Чворо.

Очевина у Горажду ми је уништена, вели он, а тамо се немам гдје вратити.

- Сељакам се од алтернативног до алтернативног смјештаја. "Гајбу" на Лужници замијенили су ми ових дана за собичак у згради бивше економске школе. Докле овако, не знам, али мора се живјети - прича Чворо.

Мотор

Од покретне имовине Чворо има само мотор.

Он му је, каже, десна и лијева рука и најбољи пријатељ. Никад га још није оставио.

Чворо је познат и као велики боем. Воли попити и лијепо пјева. У друштву не штеди. За једну ноћ, каже, зна спискати и по цијелу фигуру дрва које је претходних дана исцијепао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.