Милош Комљеновић, директор РУГИП: Лична карта сваке некретнине у РС на једном мјесту

Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИП) од 2014. године биљежи побољшања у раду, што је констатовала и Главна служба за ревизију јавног сектора РС. Ревизори су управи 2013. године дали 13 препорука, за 2014. и 2015. по седам, а за 2016. годину три за финансијске извјештаје и три за усклађеност пословања, рекао је директор РУГИП-а Милош Комљеновић.

Опредјељење РУГИП-а у 2017. години је, додао је он, да настави спровођење препорука ревизора, али да првенствено обезбиједи несметан и ефикасан рад свих организационих јединица управе распоређених на територији цијеле Српске.

* ГЛАС: Како коментаришете налазе и препоруке из извјештаја Главне служба за ревизију јавног сектора за 2016, у којем је РУГИП добио мишљење с резервом?

КОМЉЕНОВИЋ: Главна служба за ревизију јавног сектора констатовала је да финансијски извјештаји РУГИП-а истинито и објективно приказују, у свим материјалним аспектима, финансијско стање имовине и обавеза на дан 31. децембар 2016. године и извршење буџета за прошлу годину у складу са прописаним оквиром финансијског извјештавања. Због повећаног обима посла у управи је крајем 2013. било 159 запослених на одређено вријеме, а 2016. године за исти или чак већи обим посла 66, што значи да смо континуирано радили на рјешавању овог питања. Ревизори су имали замјерке у вези са поступцима јавних набавки спровођених путем директног споразума, а ради се о набавкама које су покретане у ванредним ситуацијама, као што су поправка водоводних цијеви због поплаве, електричних и телефонских инсталација, бојлера, урушених полица за архиву и другим ситним интервенцијама које је немогуће прецизно планирати. Набавке су биле вриједности од 1,70 до 990 КМ без ПДВ-а, као што је и прописано. Чињеница је да РУГИП ради у складу са законима и другим прописима, поштујући програме и планове рада које су усвојили Народна скупштина и Влада РС. То је потврђено и у извјештају о финансијској ревизији за 2016. годину, о којем сам говорио, а у којем је јасно наведено да нема злоупотребе службеног положаја, ни елемената кривичног дјела. У јавности се често погрешно тумачи да су неке странке у поступцима пред РУГИП-ом повлаштене или да би то требало да буду. Нажалост, честе су и злонамјерне оцјене пројеката које спроводимо, а који су од огромног значаја за цијелу Српску и све њене грађане, попут пројекта успостављања јединствене евиденције о непокретностима.

* ГЛАС: Докле се стигло са тим пројектом и шта грађани могу да очекују од њега?

КОМЉЕНОВИЋ: До сада је у РС основан нови катастар непокретности у 154, а у току је оснивање у још 38 катастарских општина. До краја године успостављање јединствене евиденције о непокретностима односно новог катастра требало би да буде завршено у свим катастарским општинама на територији политичких општина Соколац, Хан Пијесак, Рогатица, Билећа и Чајниче. Поступком оснивања новог катастра непокретности, подаци о непокретностима, правима и носиоцима права својине на непокретностима биће вођени у јединственој евиденцији, код једног органа, а странке ће добијати један извод из јавне евиденције (јединствени лист непокретности). То значи да грађани више неће морати одлазити на више мјеста да би добили изводе из јавних евиденција, биће смањено и просјечно вријеме чекања у канцеларијама и новчане накнаде за прибављање документације. Оснивањем јединствене, тачне и ажурне евиденције о непокретностима, права на њима и носиоцима тих права, биће повећана вриједност земљишта и других непокретности, олакша правни промет и приступ кредитима и поспјешена инвестициона градња, што је од огромног значаја посебно за пословну заједницу и будуће инвеститоре и друге носиоце права својине на непокретностима.

* ГЛАС: На којим још важним пословима радите ове године?

КОМЉЕНОВИЋ: Захваљујући шведском донаторском пројекту за унапређење земљишне администрације ЦИЛАП радимо и на успостављању нових адресних регистара у локалним заједницама у РС и централног адресног регистра који ће водити РУГИП. Ријеч је о евиденцији свих улица и кућних бројева стамбено-пословних објеката на подручју једне локалне заједнице у дигиталном облику, захваљујући којој више неће бити адреса са кућним ознакама б.б.. Општине Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Источни Стари Град су већ успоставиле овај регистар, а до краја године адресни регистри би требало да буду успостављени на подручју Бијељине, Приједора, Требиња, Зворника, Лакташа, Пала, Сокоца и Трнова. Успостављање адресних регистара до краја године предвиђено је и у општинама Кнежево, Мркоњић Град, Шипово, Рибник, Теслић, Србац, Дервента, Модрича, Прњавор, Шамац, Пелагићево, Лопаре, Власеница, Угљевик и Рогатица. У оквиру истог пројекта радимо и на успостављању регистара купопродајних цијена, који подразумијева формирање базе података о цијенама по којима се тргује некретнинама на подручју неке локалне заједнице, а од којег ће велику корист имати грађани, локалне заједнице и РС у цјелини.

* ГЛАС: Недавно сте са фирмом САГА из Београда потписали уговор за израду софтверског система за дигитални архив РУГИП-а вриједан 76.000 евра. Какве ће користи имати грађани од дигиталног архива?

КОМЉЕНОВИЋ: Успостављање дигиталног архива предвиђено је до краја ове године у оквиру донаторског пројекта који РУГИП реализује у сарадњи са Државном геодетском управом Норвешке. Успостављање дигиталног архива ће бити од велике користи за заштиту архивске грађе и документације, обезбиједиће бржу доступност документације радницима РУГИП-а у обављању свакодневних послова, што ће повећати ефикасност у раду и омогућити бољу доступност архивске документације заинтересованим корисницима.

Регион дијели исте проблеме

* ГЛАС: РУГИП учествује и у многим регионалним пројектима. Да ли регион, када је у питању земљишна администрација, дијели сличне проблеме?

КОМЉЕНОВИЋ: Управо тако и то међународни донатори препознају помажући нам да у сарадњи и размјени искустава правимо помаке и постижемо боље резултате. Недавно сам боравио у Холандији која ће помоћи реализацију пројекта чији је циљ побољшање приступа геопросторним подацима и хармонизација геопросторних података. Један од актуелних изазова у земљишној администрацији јесте стварање бољег правног, организационог и техничког оквира за успостављање инфраструктуре геопросторних података, на чему РУГИП интензивно ради. Без ових података, на примјер, не бисмо могли провјерити временску прогнозу, пронаћи одговарајући ресторан, изабрати излетиште или провјерити стање на путевима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.