Милан Шабић што оком види, руком створи

ПРИЈЕДОР - Да тежачки рад на селу може да буде и непресушни извор и надахнуће за умјетнички рад, потврђује седамдесетједногодишњи Милан Шабић из Петровог Гаја код Приједора.

Он готово

четрдесет година, без школе и образовања, као самоуки умјетник

пише, слика, глуми

и израђује скулптуре.

- Све је то почело некако спонтано. Још као дијете сам био радознао и све ме је интересовало. Родитељи нису имали могућности да ме школују, тек оно основно да знам да не будем слијеп код очију, како се то у народу каже - испричао је Шабић.

Све остало је, признаје, сам научио кроз живот. Зимско љенчарење му је, како сам каже, тешко падало, па је увијек нешто морао да ради. Старије је на зимским сијелима увесељавао својим шалама и досјеткама, са баком и мајком учио је ручни рад, са мушкима пјевао, свирао тамбурицу и резбарио дрво.

Сада може слободно да каже се дуго бави сликарством, израђује дрвене скулптуре, али и глуми у скечевима и пише пјесме. Недавно је уз помоћ пријатеља успио да објави и своју прву књигу, која носи наслов “Човјек из потаје”. Већ сам наслов књиге говори да је ријеч о аутору који ненаметљивим стилом говори да човјек из питомог Петровог Гаја и љуте Крајине никад ништа није лако добио, али му је то само јачало вјеру у људе и живот без горчине.           

A када није писао, Милан је узимао боје и четкице и сликао те сеоске пејзаже, људе на пољима и дјецу у игри. Отуда је његова породична кућа препуна слика, наивног, самоуког, народног умјетника, како сам себе представља. A када му је и то досадило, онда је узимао нож и комад дрвета, и за тили час би настао неки предмет од дрвета.

Писани траг

Милан Шабић рекао је и да је овом књигом са љубавним пјесмама и онима које говоре о животу на селу, желио да иза себе остави писани траг, да млађе генерације увијек могу прочитати како је некад било на селу, како су се момци цурама удварали разним досјеткама и поскочицама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.