Медитеранско воће у семберској равници

БИЈЕЉИНA - Прије петнаестак година металски радник из Мостара Јово Јањић уточиште је нашао у Бијељини. Купио је кућу и невелики плац, а чим се уселио, прихватио се посла - реновирао је кућу, очистио двориште, поправио ограде, сушару, дрвару… То су биле припреме за његов наум - да херцеговачки завичај "пресели" у семберску равницу.

Јово је успио. На улазу у двориште, на металној конструкцији, већ неколико година обилато рађа грожђе сорте "кардинал". На крајевима дворишта засадио је нар, смокве, крушке и друго воће из херцеговачког завичаја, а у врту расте његово омиљено поврће којег нема у Семберији - раштан.

- Све ми је ово помогло да се навикнем на нови завичај и да окупим породицу. Моје завичајно воће и поврће се омладило и расте заједно са семберским купусом, паприкама, парадајзом и луком, те јабукама, крушкама и ружама. У почетку је посао био напоран јер је запуштено двориште требало уредити. Труд се исплатио - сада имам најуређеније двориште у овом дијелу Бијељине - каже Јањић.

У причи увијек пореди стари и нови завичај. Вјерујемо, с разлогом, јер носталгија је чудо - никада не напушта човјека упркос томе што јој се он одупире. Јово је, ипак, успио да носталгију лакше преброди, да је савлађује - стари завичај је преселио у нови.

- Скоро је да нема велике разлике између Херцеговине и Семберије. У кршу су благе зиме, а врелија љета, овдје у Семберији су блажа љета, а хладније зиме, па се веома успјешно може узгајати биље свих врста. Рад у дворишту ме одмара, а осим мене обављају га супруга и дјеца - објашњава Јово.

Јањић свакодневно, обично ујутру и увече, окопава своје засаде, чисти траву, те уклања сувишне гране и изданке на поврћу и воћу. Херцеговачке сорте крушака је већ обрао, ускоро ће бити зрело и грожђе на улазу у двориште. Стигли су парадајз, паприка, кромпир, лук, боранија, цвекла, краставци, мрква и друго поврће.

- Од када сам уредио моје двориште, више не идемо на зелену пијацу. Сву храну производимо код своје куће. То је значајна уштеда, али уз мало труда и воље. И ми имамо времена за одмор, посјете и шетње, али такође и пуно двориште хране - каже Јово.

Херцеговачка улица

Случајно или не породица Јањић настанила се у Херцеговачкој улици у Бијељини, на броју два. Тако су постали, како у шали каже Јово, херцеговачки Семберци и семберски Херцеговци. Ипак је једно тачно - Јањићи из Херцеговачке улице у Бијељини веома су вриједни и добродушни људи, уз то гостопримљиви и предусретљиви.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.