Медији или политика: Коме грађани највише вјерују

БАЊАЛУКА - Повјерење грађана БиХ у политичке лидере и странке у посљедњих неколико година дотакло је историјски минимум, док је оно у медије и новинаре остало чврсто на првом мјесту, па чак и наставило да расте.

Према резултатима посљедњег истраживања које је за Фондацију “Friedrich Ebert” и Удружење БХ новинари израдила агенција “Prime communications”, представљеном у хотелу “Босна” у Бањалуци поводом 3. маја, међународног Дана слободе медија, политичке елите и даље биљеже низак рејтинг, док медији учвршћују своју позицију лидера по повјерењу грађана, преноси Цапитал.

Насупрот њима, новинари и медији забиљежили су и мали раст повјерења, иако се мора признати да постоје значајне разлике на нивоу ентитета.

Посљедње истраживање је показало да тек сваки десети испитаник вјерује политичарима, односно да они уживају поражавајућих 10,7 одсто повјерења грађана, док њихове партије котирају на 13,7 одсто.

Чак 70,5 одсто грађана ослонац проналази у медијима

Истовремено, чак 70,5 одсто грађана ослонац проналази у медијима, упркос томе што три четвртине становништва истовремено препознаје снажан и штетан притисак политике на рад редакција. Подсјетимо, прошле године повјерење грађана у медије је било неколико процената ниже, 66,8 одсто. У исто вријеме грађани су високо повјерење имали и у вјерске заједнице, 52,1 одсто, као и у институције власти, 45,8 одсто.

Повјерење према међународној заједници било је на 32 одсто, а за невладин сектор само 17,3 одсто. Овдје је забиљежен и највећи раст, па међународна заједница ове године котира на 32,9 одсто, док је невладин сектро забиљежио раст на 34,5 одсто.

Овогодишње истраживање показује да институције власти уживају 54,2 одсто повјерења, а вјерске заједнице 52,2 одсто.

“У односу на 2025. годину биљежимо генерално повећање повјерења грађана и то највише у НВО сектору и институцијама власти”, показују подаци.

Разлике најупадљивије на нивоу ентитета

Разлике су најупадљивије на нивоу ентитета. На примјер, у Федерацији БиХ највише се вјерује медијима, затим институцијама власти и на крају, вјерским заједницама. У Републици Српској се највише вјерује вјерским установама, институцијама власти и медијима.

“Повјерење у институције генерално је тренутно више код становника ФБиХ, него код становника РС. Грађани у РС више вјерују у политичке партије и политичаре, него у ФБиХ. У односу на 2025. годину повјерење грађана РС у НВО и међународну заједницу је веће, али не смијемо заборавити да је прошле године у РС постојала јака и систематска кампања против УСАИД-а, НВО сектора и ОХР-а”, закључује се у истраживању.

Иначе, становници БиХ су само донекле задовољни радом медија и новинара у ФБиХ. Двије трећине испитаника из ФБиХ је углавном задовољно радом медија у овом ентитету, док је међу испитаницима у РС око двије трећине њих потпуно незадовољно.

Раст незадовољних радом медија у ФБиХ

“Битно је нагласити да је у односу на 2025. годину порастао проценат незадовољних радом медија у ФБиХ, али је порастао и проценат задовољних у РС. Такође, највеће препреке за слободан рад медија у БиХ су њихова политичка зависност што мисли 66,9 одсто испитаника, општа политичка клима у држави (54 одсто), финансијска зависност (30,7 одсто) и недовољна професионалност (21,9 одсто). Разлике у односу на 2025. годину су незнатне”, истиче се у овој анализи.

У Републици Српској је порастао проценат оних који сматрају да је општа политичка клима у БиХ много утицајнија 2026. године, у односу на 2025. године.

“Највећи утицај на рад медија имају политичари и политичке странке и то мисли 74,1 одсто становника БиХ, и тај проценат је за око 10 одсто виши у односу на 2025. годину. У односу на прошлу годину смањио се проценат испитаника БиХ који сматрају да ОХР и међународна заједница имају утицај на медије, као и власници медија”, сугерише ова анализа.

Двије трећине становника БиХ или 68,3 одсто сматра да је криминализација клевете и могућност кривичног гоњења новинара и уредника утицала на слободу медија у РС, док сваки четврти становник РС (25,8 одсто) сматра да то уопште није утицало. Истовременом скоро три четвртине грађана БиХ (72,1 одсто) сматра да су политичари и политичке странке главни кршитељи новинарских права и медијских слобода.

Иако вјерују медијима, грађани нису задовољни њиховим радом

Иако вјерују медијима, грађани према овом истраживању нису задовољни њиховим радом. Проценти се поправљају у Српској, док су они у Федерацији забиљежили забиљежили јако погоршање. Тако је у Републици Српској број становника задовољних радом медија порастао са 9,9 одсто на 16,7 одсто, док је трећина од укупног броја изјавила да је потпуно незадовољна радом медија.

Према мишљењу двије трећине испитаника у БиХ (68,9 одсто) слобода медија у ФБиХ је дјелимично присутна, само 9,4 одсто мисли да је она потпуна, а 12,2 одсто да је уопште нема.

И овдје постоје разлике на нивоу ентитета, па тако у Српској 23,9 одсто грађана вјерује да је слобода медија потпуна, а у ФБиХ то мисли само 2,7 одсто испитаних.

У односу на 2025. годину биљежимо значајан пораст становника Српске који тврде да слобода медија није присутна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.