Мастило частио само оца и два стрица

БAЊAЛУКA - Од 226.000 пензионера у Републици Српској само за тројицу, оца и два стрица директора Фонда пензијско-инвалидског осигурања РС Зорана Мастила, је накнадно утврђивања инвалидност као узрочна посљедица учешћа у рату.

Из Фонда ПИО то јуче демантују и кажу да је, поред ових случајева, Фонд имао и других примјера у којима је у неким случајевима утврђено постојање узрочно-посљедичне везе, а код других не.

Из Фонда, међутим, не наводе ниједан конкретан случај, али "Глас Српске" сазнаје да га није ни било. Извори из Фонда кажу да је прије пет мјесеци Светозар Врећо из Новог Града који је рањен у рату, поднио исти захтјев као и Мастилов отац и стричеви, али да га је надлежна Комисија Фонда ПИО одбила као незаконит.

Фонд ПИО РС јуче је саопштио да "остаје код става да је у оквиру законских рјешења дозвољен и могућ поступак поновног одређивања пензија на основу накнадних догађаја као и на основу накнадно утврђене инвалидности".

Комисија Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС утврдила је да није било правног основа за повећање пензија оцу и стричевима директора Фонда ПИО РС Зорана Мастила.

- Фонд не може да коментарише извјештај Комисије јер га није ни добио - наводи Фонд у непотписаном саопштењу за јавност.

Како су "Гласу Српске" рекли у Комисији, Комисија није ни била обавезна да достави извјештај Фонду ПИО, него министру коме је извјештај и доставила у петак у 18.30 часова.

Један од чланова Комисије је замјеник директора Фонда ПИО и он је могао да упозна Мастила са налазима Комисије.

Комисија, коју је основало Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС, закључила је у петак да није било правног основа за повећање пензија оцу и стричевима Зорана Мастила, а извјештај је прослијеђен министру Петру Ђокићу.

Ђокић је рекао Срни да ће "данас погледати извјештај, те да ће послије тога Министарство адекватно реаговати".

У петак је и Центар јавне безбједности Источно Сарајево Тужилаштву поднио Извјештај о почињеном кривичном дјелу против директора Филијале Фонда ПИО у овом граду Босиљке Боровчанин и шефа Правне службе Десанке Лазаревић које су искористиле положај и овлашћења да би оцу и стричевима директора Фонда ПИО Зорана Мастила прибавиле имовинску корист.

Оне су Мастиловом оцу и рођацима утврдиле износ инвалидске пензије у проценту од 75 одсто од пензијског основа, иако су сва тројица корисници пензија у оквиру бившег друштвеног Фонда ПИО БиХ од прије рата.

На посљедњој сједници УО Фонда прије петнаестак дана затражено је да Мастило смијени Боровчанинову, коју је на ту позицију и поставио без потребних услова, али он је то одбио да уради.

Други захтјев за смјеном Љиљане Крагуљ, директора Филијале у Приједору, извршио је истога дана.

- У петак сам добила поштом рјешење о покретању дисциплинског поступка против мене које је потписао Мастило и којим дисциплинској комисији предлаже да ми дају отказ јер сам давала изјаве у медијима - каже јуче Крагуљева.

Она додаје да је Мастило прије покретања поступка од ње тражио да демантује све што је изјавила у јавности.

- Дошао је помоћник директора у Филијали Фонда ПИО у Приједору да ми каже да Мастило тражи да демантујем све што сам изјавила у медијима како не бих добила отказ. Ја сам му одговорила да то нећу да урадим јер је све што сам рекла истина - рекла је Крагуљева.

Одбор за ревизију Народне скупштине РС прошле седмице је једногласно одлучио да се извјештај Главне службе за ревизију јавног сектора РС о пословању Фонда ПИО упути посланицима на јавну расправу због свих негативности које су у њему наведене.

Мастило оптужује медије

Фонд ПИО РС јуче је саопштио "да се интерпретације извјештаја Комисије Министарства рада и борачко-инвалидске заштите појављују у појединим медијима искључиво са негативним ставом, те да се очигледна и дуготрајна кампања у појединим медијима води против директора Фонда, а тако индиректно и против самог Фонда".

Они за притисак на Фонд оптужују "поједине медије или појединце".

По старом рецепту, криви су медији који пишу, а директор је једнако институција, у овом случају Фонд. Вјероватно не би било ни проблема, а ни уцјена са којима су уредници "Гласа Српске" суочени у режији Мастила, да су пристали да се одазову на његове позиве на кафу и "заврше посао". Мастило је о том питању издашне руке када су медији у питању, па га новинари између себе одавно зову "Частило". Зато и не чуди што су они који су га донедавно нападали, данас на бранику одбране "незамјењивог директора" Мастила. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.