Малољетници и њихова приватност у фокусу: Шта доноси нови закон у БиХ и како то изгледа у ЕУ?

Новим Законом о заштити личних података у БиХ (усвојеним почетком 2025), између осталог, посебно су уређена права дјеце – осјетљиве и рањиве категорије носиоца података.

Нови Закон закон о заштити личних података у БиХ значајно приближава БиХ  европским стандардима, а питања права дјеце су у његовом средишту.

Зашто су права дјеце важна? Дјеца имају право на заштиту приватности, али често не разумију ризик који може настати неправилном обрадом њихових података. Њихови подаци (име, школа, фотографије, навике) могу се искористити за профилисање, рекламне кампање или друге манипулације. Правним нормама штити се њихово право на аутономију, приватност и неспутан развој.

Најважније новине Закона у БиХ

Према новом Закону грађанима, па и малољетницима, припадају сљедећа права: приступ сопственим подацима, исправка, брисање (право на заборав), ограничење обраде, преносивост и приговор. Обрађивачи су дужни јасно информисати дјецу и родитеље о овим правима, на језику прилагођеном узрасту.

Дакле, у вези са непосредним нуђењем услуге информационог друштва дјетету, обрада личног податка дјетета законита је ако дијете има најмање 16 година. Ако је дијете млађе од 16 година, таква обрада је законита само ако и у мјери у којој је сагласност дао или одобрио родитељ, усвојилац, старатељ дјетета или други заступник дјетета.

 Контролор података мора да уложи разумне напоре приликом провјере да ли је сагласност у тим случајевима дао или одобрио родитељ, усвојилац, односно старатељ дјетета, узимајући у обзир доступну технологију.

ГДПР и додатна заштита за дјецу

У ЕУ, ГДПР је поставио јасна правила:

•  Обрада података дјеце млађе од 16 година (неке државе дозвољавају 13) је могућа само уз потврђену родитељску сагласност.
•  Сагласност мора бити јасна, информисана и разумљива, без прешутних подешавања или компликованих термина.
•  Профилисање дјеце је строго забрањено ако може имати значајне ефекте – попут рекламирања или аутоматског одлучивања.
•  ГДПР захтијева примјену приватности по дизајну и подразумеваној поставци (Privacy by Design and Default) – посебно важно кад се ради о дјечијем садржају.

Праксе и препоруке из региона и свијета

• UK Children’s Code (ICO): захтијева да апликације и игре за дјецу имају појачане стандарде приватности, велики ниво заштите, минимално прикупљање података и јасне контроле без „dark patterns“.
• ГДПР одбор и УК регулатор (ICO) наглашавају да обрада мора бити доступна и транспарентна, а дјеци, по могућству, треба дати могућност да изразе свој став.

Предности поштовања ових права

• Дјеца и родитељи имају повећано повјерење у платформу или институцију.
• Обрађивачи минимизирају ризик од санкција од стране надлежних тијела због неусклађености.
• Подиже се свијест о одговорном, етичком дигиталном окружењу.

Агенција за заштиту личних података треба п осебно упозорити контролоре да:

•  Прилагоде обавјештења о приватности узрасту (цлеар цонсент формс).
•  Ограниче количине прикупљених података само на неопходне.
• Омогуће дјеци једноставан начин остваривања њихових права – приступ, брисање, преносивост.

Дакле, новим Законом права малољетника више нису невидљива линија у тексту, него битна обавеза. ГДПР и пракса у ЕУ јасно показују да нису довољни спољашњи притисци – права дјеце треба штитити активно и превентивно. У дигиталном времену, информисаност родитеља, одговорност институција и законодавни оквир морају бити повезани како бисмо заштитили његове најрањивије кориснике – дјецу.

Ауторски текст адвоката Јоване Диљевић, сертификовани стручњак за заштиту личних података

Текст не представља правни савјет, већ лични став аутора.

Више информација о новом Закону о заштити личних података у БиХ и како ускладити пословање можете пронаћи на: www.jovanadiljevic.com

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.