Максимовић: Димљени "Романијски скоруп кајмак" аутентичан и тражен

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Ознака заштите географског поријекла омогућила је лакшу продају и препознавање романијског скорупа кајмака за који за један килограм треба од 12 до 15 литара млијека, изјавила је Срни предсједник Удружења "Романијски скоруп кајмак" са Хан Пијеска Нада Максимовић.

"Послије врења, млијеко стављамо 36 до 48 сати у колибу да се дими и да се одваја кајмак. Затим се циједи, соли и слаже. Само иду букова дрва, не могу друга ради ароме, да не би промијенили укус кајмака", појаснила је Максимовићева.

Млади је кајмак до мјесец дана, а више од мјесец је зрели и он стајањем само добија на квалитету.

"Стајањем и притиснут у качицама, мијења се само површински дио. Испира се свака два дана и притисне. Значи само со и дим, ништа друго се не ставља у њега", навела је Максимовићева и истакла да због тога и јесте јединствен.

Она је додала додаје да је 2014. године цијена килограма кајмака била 18 КМ, а сада је 35 КМ.

"Овим послом могу да се баве они који имају јаку и добру вољу да то издрже, а можда ће их и вријеме натјерати да морају да се овим баве и да себи обезбиједе средства", сматра Максимовићева.

Удружење покрива општине Хан Пијесак, Соколац и Рогатицу, основано је 2014. године, а скоруп кајмак је заштиту географског поријекла добио 2017. године. Када је основано, имало је 24 чланице, а тренутно их је 16 јер старије чланице полако одустају, а млади се слабије укључују.

Према њеним ријечима, купци им долазе из свих крајева, а квалитет је препознат и на Новосадском сајму 2019. и 2023. године када су освојиле златне медаље за кајмак.

РОГАТИЧКИ КРОМПИР ПРЕПОЗНАТЛЈИВ НА ТРЖИШТУ ПО КВАЛИТЕТУ

Миланко Ристановић из Пољопривредне задруге "Агроплан" из Рогатице каже да је рогатички кромпир на основу квалитета препознатљив на тржишту, али да је нелојална конкуренција увозни кромпир који долази из Пољске, земаља ЕУ, Египта.

Ристановић је рекао да је у овој години планирана повећана производња јер је планирана изградња фабрике и капацитета за прераду кромпира.

"Имамо око 60 коопераната. У плану је, када заживи фабрика и ширење кооперантске мреже на остале општине Сарајевско-романијске регије", навео је Ристановић.

Изградње фабрике за прераду кромпира иде по етапама и изискује велика улагања. План је да се изгради објекат и дође до фазе прераде гђе ће имати ољуштен, вакумиран и бланширан кромпир.

"То је полупроизвод с којим се може изаћи на тржиште и да фабрика функционише, остварује профит и покрива одређене трошкове“, каже Ристановић.

Сљедећа етапа развоја је производња залеђеног помфрита који изискује проширење и капацитета и додатно улагање у машине и опрему.

"Виђећемо како ће нам послужити тржиште. Ништа се ово не би могло да нисмо ми сви заједно ишли ка овом циљу, односно локална заједница и Министарство. Сви заједно дошли смо до тога да је пројекат кренуо, а какав ће бити темпо виђећемо", истакао је Ристановић.

Осим пласмана рогатичког кромпира на домаћем тржишту, Србији, Црној Гори, нагласио је да је циљ излазак на тржиште ЕУ, односно у Хрватску, Словенију, Сјеверну Македонију, Грчку, Албанију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.