Мајстор за оџаке и романе

Прњавор - Пењање по крововима, чађаво одијело и свакодневни ризик за димњачара Недељка Милића, који ових дана има пуне руке посла, саставни су дио радног дана.

Ипак, Милић је одлучио да хљеб зарађује бавећи се овим занимањем, од којег се, како је рекао, може пристојно живјети.

Поред обавеза на терену, оyачар Неђо нашао је времена и за писање романа о свом послу. Жели, рекао је, да млађим генерацијама пренесе искуство из свог дугогодишњег рада и да кроз писану ријеч објасни сву љепоту и драж овог занимања.

- Послије завршеног курса за оyачара у Бечу, који је трајао шест мјесеци, вратио сам се у Прњавор и почео да радим. Није било лако, али сам временом заволио овај посао и не бих га мијењао - рекао је Милић.

Ходање по крововима кућа и зграда за њега је рутина, а највише посла има пред сезону гријања и на прољеће. Тада се, казао је он, најчешће оyаци и чисте.

- Посла у овом периоду има највише. Деси се да добијем и више од тридесет позива дневно и јако је тешко све стићи. На подручју наше општине раде само три оyачара. У септембру и октобру радим скоро сваки дан, а током љета се зна десити да и три мјесеца немам посла.

Иако се многи, када сретну димњачара, ухвате за дугме, јер кажу, то доноси срећу, све је мање оних који се посвећују овом занату.

- Нико неће да се прихвати четке и тегова. Сви би да сједе у канцеларијама и да раде фине послове, али то је немогуће. Треба неко да буде и оyачар и столар и ковач... Са собом кад кренем на терен носим алат тежак око 130 килограма, разне четке, сајле, тегове, бренере, све зависи од тога да ли идем да чистим пећи или оyаке. Aли, ево ме, ништа ми не фали - рекао је Неђо.

Сваки посао има своје добре и лоше стране, па тако и оyачарев. Тако се и нашем саговорнику на терену дешавају разне анегдоте.

- Једном сам чистио пећ код старије госпође која живи сама. Дјеца јој, рекла је, живе негдје у иностранству, па јој је син рекао да зове оyачара да очисти пећ. Када сам почео да растављам пећ, она је ужаснуто узвикнула да је боље да ништа не дирам, јер нећу знати да је склопим - прича кроз смијех Недељко.

Када су у питању цијене димњачарских услуга, Милић каже да је чишћења димњака 20 марака, а за чишћење котловнице треба издвојити двоструко више.

- Димњаке треба чистити бар једном годишње, да не би дошло до хаварија - истакао је овај Прњаворчанин.

Потреба за димњачарима

Милић је сазнао да у БиХ има тек седам квалификованих оyачара, а само највећи град у Републици Српској, рекао је, има потребу за десетак људи ове професије. Због тога су димњачари покренули иницијативу да се у Бањалуци и Источном Сарајеву формирају одјељења у средњој школи, гдје би се оспособљавали будући чистачи димњака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.