Majstor za odžake i romane

Prnjavor - Penjanje po krovovima, čađavo odijelo i svakodnevni rizik za dimnjačara Nedeljka Milića, koji ovih dana ima pune ruke posla, sastavni su dio radnog dana.

Ipak, Milić je odlučio da hljeb zarađuje baveći se ovim zanimanjem, od kojeg se, kako je rekao, može pristojno živjeti.

Pored obaveza na terenu, oyačar Neđo našao je vremena i za pisanje romana o svom poslu. Želi, rekao je, da mlađim generacijama prenese iskustvo iz svog dugogodišnjeg rada i da kroz pisanu riječ objasni svu ljepotu i draž ovog zanimanja.

- Poslije završenog kursa za oyačara u Beču, koji je trajao šest mjeseci, vratio sam se u Prnjavor i počeo da radim. Nije bilo lako, ali sam vremenom zavolio ovaj posao i ne bih ga mijenjao - rekao je Milić.

Hodanje po krovovima kuća i zgrada za njega je rutina, a najviše posla ima pred sezonu grijanja i na proljeće. Tada se, kazao je on, najčešće oyaci i čiste.

- Posla u ovom periodu ima najviše. Desi se da dobijem i više od trideset poziva dnevno i jako je teško sve stići. Na području naše opštine rade samo tri oyačara. U septembru i oktobru radim skoro svaki dan, a tokom ljeta se zna desiti da i tri mjeseca nemam posla.

Iako se mnogi, kada sretnu dimnjačara, uhvate za dugme, jer kažu, to donosi sreću, sve je manje onih koji se posvećuju ovom zanatu.

- Niko neće da se prihvati četke i tegova. Svi bi da sjede u kancelarijama i da rade fine poslove, ali to je nemoguće. Treba neko da bude i oyačar i stolar i kovač... Sa sobom kad krenem na teren nosim alat težak oko 130 kilograma, razne četke, sajle, tegove, brenere, sve zavisi od toga da li idem da čistim peći ili oyake. Ali, evo me, ništa mi ne fali - rekao je Neđo.

Svaki posao ima svoje dobre i loše strane, pa tako i oyačarev. Tako se i našem sagovorniku na terenu dešavaju razne anegdote.

- Jednom sam čistio peć kod starije gospođe koja živi sama. Djeca joj, rekla je, žive negdje u inostranstvu, pa joj je sin rekao da zove oyačara da očisti peć. Kada sam počeo da rastavljam peć, ona je užasnuto uzviknula da je bolje da ništa ne diram, jer neću znati da je sklopim - priča kroz smijeh Nedeljko.

Kada su u pitanju cijene dimnjačarskih usluga, Milić kaže da je čišćenja dimnjaka 20 maraka, a za čišćenje kotlovnice treba izdvojiti dvostruko više.

- Dimnjake treba čistiti bar jednom godišnje, da ne bi došlo do havarija - istakao je ovaj Prnjavorčanin.

Potreba za dimnjačarima

Milić je saznao da u BiH ima tek sedam kvalifikovanih oyačara, a samo najveći grad u Republici Srpskoj, rekao je, ima potrebu za desetak ljudi ove profesije. Zbog toga su dimnjačari pokrenuli inicijativu da se u Banjaluci i Istočnom Sarajevu formiraju odjeljenja u srednjoj školi, gdje bi se osposobljavali budući čistači dimnjaka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.