Магија галопа осваја Семберију

БИЈЕЉИНA - Станислав Саша Јовановић познат је у Семберији као веома вриједан пољопривредник, али и по узгоју племенитих животиња, коња.

Иако обрађује више од десет хектара земљишта, а услуге механизацијом пружа и осталим ратарима у родним Поповима и сусједним селима, увијек нађе времена и за своју велику љубав – коње и коњарство. Саша је познат и као учитељ јахања, па је због тога чест гост на ергелама у Семберији, Мачви и подмајевичком крају.

- Коњ је најплеменитија и најљепша животиња. Ни човјек човјеку не може узвратити љубав и повјерење као што то може коњ учинити свом власнику или џокеју. Није онда ни чудо што коњарство у равницама са обје стране ријеке Дрине има дугу традицију и што се у Семберији и Мачви узгајају пунокрвна грла, која су позната на цијелом Балкану - каже Саша Јовановић.

Он веома тачно зна када је које грло стигло у ове равнице, ко су им били преци, а које су потомке дали. Коњарство у Семберији има традицију дужу од стотину педесет година. Саша зна када је и гдје била која трка, које је грло било побједник и ко је био јахач.

- У Семберији је настала и она чувена народна пјесма "Aх, мој доро". Савремена пољопривреда и модерни живот у селима били су озбиљно запријетили да посве потисну коње, али захваљујући ентузијастима, посљедњих година све је више штала и коња. Охрабрује што млади, посебно дјеца, долазе у штале, брину се о коњима и јашу их - радује се Саша.

Он вјерује да ће поново семберским друмовима јездити пунокрвни коњи.

Граница на Дрини

Јовановић каже да је велики проблем граница на Дрини, јер се не могу преводити коњи из Мачве у Семберију и обратно.

Због тога су привремено угашене трке коња у Бијељини, Богатићу и Шапцу, али се овај заљубљеник у коње и коњарство нада да ће и томе ускоро доћи крај, па ће грла из ове двије равнице поново заједно одмјеравати брзину и снагу.                                                                      

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.