Лоши ђаци хрле на друштвене науке

Бањалука - Да петице и четворке нису пресудне за добијање индекса показују подаци два јавна универзитета у Српској, који су у првом уписном року уписали 159 свршених средњошколаца који су из клупа изашли са просјеком оцјена испод три.

Свршени матуранти са петицама у ђачким књижицама углавном јуре на техничке и природне науке, док се на друштвене смјерове пријављују и ученици који су средњу школу завршили са мршавом тројком. Тако се за полагање пријемног испита на бањалучком Универзитету пријавило 87 кандидата који су у средњој школи имали просјек оцјена мањи од три.

- Кандидати са слабијим успјехом су се пријављивали на све факултете који су у саставу Универзитета, изузев на Медицински, а пријемни испит је положило њих 56 - рекли су на Универзитету у Бањалуци.

Истакли су да је највеће интересовање матураната са просјеком испод три владало за студијски програм предшколско васпитање на Филозофском факултету, гдје се пријавило осам таквих кандидата.

- Међутим, нико од њих није остварио право на упис јер нису положили пријемни испит. Највише таквих кандидата примљено је на Факултет политичких наука, те Филолошки, Филозофски и Правни факултет - додали су на бањалучком Универзитету.

Прву годину студија на Универзитету у Источном Сарајеву у првом уписном року уписала су 962 бруцоша, од чега 103 њих који су средњу школу завршили са просјеком оцјена мањим од три. Највише матураната са лошим просјеком примљено је на Филозофском факултету, и то 20, Економском факултету Пале, гдје их је уписано 16, те Факултету физичког васпитања и спорта, њих 14.

- Музичка академија, Медицински факултет и Академија ликовних умјетности у Требињу нису уписале ниједног студента са просјеком оцјена испод три, док су сви други факултети уписивали матуранте са таквим просјеком - казали су на Универзитету у Источном Сарајеву.  

Министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС Срђан Рајчевић каже да не значи да ће они који су факултет уписали са слабијим просјеком бити лоши студенти. 

- Примаран нам је просјек који људи постигну током студија, не у средњој школи - рекао је Рајчевић. Он је истакао да би ограничавање уписа по основу оствареног просјека из средње школе довело до још поразнијих резултата када је ријеч о броју уписаних студената.

- Матуранти са лошијим просјеком се махом уписују на друштвене науке и оно што можемо урадити је да на суптилан начин дестимулишемо младе који желе уписати суфицитарна занимања, а све с циљем како би се што више њих опредијелило за природне и техничке науке. Томе морамо тежити јер је за тим профилима највећа потражња - закључио је Рајчевић.

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Стево Пашалић каже да управо они студенти који из средњих школа излазе са лошим просјеком у највећем проценту и напуштају студије.

- Према стандардима, ти проценти се крећу од десет до 15 одсто, али код нас је на свим факултетима та бројка знатно већа. Они који уписују стране језике не морају бити изузетно добри средњошколци ако имају афинитета према језицима. Такође, ако студенти заиста воле позив који су изабрали, они имају мотив да заврше факултет без обзира на слабију полеђину из средње школе - оцијенио је Пашалић.

Члан Скупштине Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић сматра да је упис “лоших” ђака посљедица обарања критеријума у основном и средњем образовању, што се прелило на универзитете. 

- Не могу се млади на факултетима подучавати знању које су морали стећи у основној и средњој школи. Обарање критеријума води ка лошим резултатима високог образовања јер су професори због тих “лоших” матураната приморани да током испита спуштају критеријуме, а жртве су они добри, вриједни студенти који имају знање - казао је Тривић.

Граница

Просјечна оцјена кандидата за полагање пријемног испита на факултетима који су у саставу бањалучког Универзитета не може бити мања од 2,6. 

- Ниједан матурант са мањим просјеком оцјена није могао конкурисати за упис - казали су на Универзитету у Бањалуци. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.