Људи из моје биљежнице: Жарко Тривић и његови синови го

Домаћин из челиначког села Црни Врх Жарко Тривић најбољи је промотор добровољног давалаштва крви. Поред тога што је више пута лично учествовао у спасавању живота непознатих људи, он је у Aктив добровољних давалаца крви "увукао" и своје синове Борислава и Горана

ЧЕЛИНAЦ - Челиначки Aктив добровољних давалаца крви, који дјелује при Општинској организацији Црвеног крста, чини седамдесетак истакнутих хуманиста. У неколико акција које организују сваке године, наше здравствене установе снабдију са преко 30 литара течности која живот значи. - Подједнако се поносимо својим члановима који су дали крв и више од 50 пута и оним средњошколцима који су овога прољећа први пут засукали рукаве с намјером да некоме спасе живот. Знамо да без подмлатка ова организација, као и цијело друштво, нема перспективе. Зато смо веома активни на пропагирању добровољног давалаштва крви, које је не само врхунац развоја човјека као хуманог бића него и дјелатност која нема алтернативу у здравственој заштити - рекао је секретар челиначког Црвеног крста Остоја Ковачић. Домаћин из челиначког села Црни Врх Жарко Тривић најбољи је промотор добровољног давалаштва крви. Поред тога што је више пута лично учествовао у спасавању живота непознатих људи, он је у Aктив добровољних давалаца крви "увукао" и своје синове Борислава и Горана. - Нисам их наговарао. Сами су схватили да је велика ствар помагати људима на било који начин, а даривање крви је особина којом се од свих живих бића само људи могу похвалити. Мени је драго што су синови кренули мојим стопама јер знам да им ово неће нашкодити него ће их само оплеменити - објашњава Жарко. Са супругом Дијаном стекао је синове Горана, Милана и Борислава. Први пут крв је дао у војсци прије тридесетак година. Послије тога, сваке године макар је једном засукао рукаве. - У књижици имам петнаестак уписаних акција, али много пута сам ишао у Завод за трансфузију крви на позив пријатеља и комшија и даривања крви у таквим приликама углавном нисам уписивао у књижицу - прича Жарко. Након више од 27 година проведених у челиначком "Чајавецу", недавно је радну књижицу пренио на Биро за запошљавање јер му је предузеће у стечају. - Плату годинама не добијам јер је "Чајавец" већ почетком рата запао у кризу из које се, нажалост, није извукао. Преживљавамо бавећи се пољопривредом и надничарењем. Све је добро док нас здравље служи и, мада није лако, не жалимо се. Некако ће се већ преживјети, али ме већ брине старост, ако не успијем да се запослим - казује Жарко. Овај вриједни домаћин нарочито је забринут што су му синови у најбољим годинама незапослени, мада посао не бирају. Горан је завршио браварски занат, Милан је конобар, а Борислав ветеринарски техничар. Чекајући било какво запослење, помажу родитељима на пољопривредном имању. Aли, године пролазе. Жаркови синови су уз прве кораке у својој кући од родитеља научили да је човјек човјеку увијек најбољи ослонац. Људима не помажу само даривањем крви, мада би и то, да ништа друго не ураде, било довољно. Међу првима су у свакој радној акцији у свом селу. Кад би неко хтио у једној реченици да их опише, довољно је да каже да су брзи на дјелу, а спори на ријечима. Двадесетпетогодишњи Горан крв је даровао 12, а четири године млађи Борислав десет пута. Милан није члан Aктива добровољних давалаца крви, али је учесник готово свих акција у селу. - Жарко и његови синови редовно се одазивају свим нашим акцијама. Прошле године Црвени крст и Центар за социјални рад организовали су градњу куће социјално угроженој породици Данке Тривић и њеног сина Борислава. Да нисмо наишли на подршку њихових комшија, ову акцију не бисмо успјели да реализујемо. Жаркова породица се и у овој акцији истакла. Међутим, жалосно је што једни, попут породице Жарка Тривића, ма колико били материјално угрожени, не жале своју крв да би помогли људима, а с друге стране имамо имућних челиначких послодаваца који добровољним даваоцима крви одбијају дневнице и пријете отказом кад се одазову акцијама у току радног времена - жали се Остоја Ковачић. Сто људи, сто ћуди! Христос о томе рече: "Лакше је камили проћи кроз иглене уши него богаташу ући у Царство небеско." Пише Борислав МAКСИМОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.