Љековито биље на сваком кораку

РОГAТИЦA - Иако је ушао у девету деценију живота, Ђорђе Ђуран из Рогатице не пропушта ниједан дан а да не борави у природи због које је каже успио да "на ногама" доживи дубоку старост. Ђуран је рекао да га у обилазак рогатичких брда, ливада и шума мами мноштво љековитог и другог биља које научно још није довољно истражено.

- Ово је једино подручје у БиХ гдје се биљка саса, која је најљепша прољећна цвјетница, може наћи. Ту је и врло риједак и на овим просторима до сада непознат жуто-цвјетни једић. Ходајући прелијепим и пространим крајолицима рогатичким, наишао сам и на станиште бијело-цвјетног дивљег мака и мртве бијеле коприве, као и до сад у флори БиХ непознате жутике - рекао је Ђуран.

Овај некадашњи вртлар, који је годинама сарађивао са познатим ботаничарем Чедомилом Шилићем, са породицом скрасио се у граду на обалама Ракитнице послије егзодуса сарајевских Срба 1996. године.  Сарајево и Пионирску долину, гдје је живио, никад неће прежалити. Спас за срце и душу нашао је у богатој флори рогатичког краја.

- Мањег подручја, а разуђеније флоре ријетко се може наћи као што је општина Рогатица. Ту су водотоци четири ријеке Ракитнице, Праче, Дрине и Жепе, планине Сјемећ и Деветак, а нису далеко ни обронци Романије  - прича чика Ђорђе.

Он је нагласио да све то утиче да околина Рогатице буде станиште више од више од 50 различитих љековитих биљака.

- То су прави резервати широм општине. Од дрвећа која служе за справљање народних лијекова ту је бор са својим младим избојцима, храст китњак и лужњак, крковина, брекиња, оскоруша, клека, глог... Од биљака ту је камилица, суручица, гавез, одољен, трава ива, сапуњача, плућњак, ангелика-кравојац, кантарион, мајчина душица, маслачак и многе друге љековите травке - истакао је Ђуран.

Жали што се у Рогатици више не ради на популаризацији природних љепота, посебно боричке међеђе лијеске која је нашла мјесто и у "Aтласу дендрофлоре БиХ" Чедомла Шилића и чувене српске (Панчићеве) оморике која расте на више локалитета рогатичке општине.

Вртлар

Био је дугогодишњи вртлар Земаљског музеја у Сарајеву. У Музеј је дошао као млад пољопривредни техничар давне 1964, а какав је радник био пише у "Споменици 100 година рада Земаљског музеја БиХ 1888-1988".

- Главни вртлар важио је за одличног познаваоца флоре у БиХ. Имао је развијен и урођен смисао за уочавање биљних облика, а одлично је меморисао наредна и латинска имена биљака, што га је издвајало од осталих вртлара овог музеја - наводи се у "Споменици".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.