Куће осаћанке на поштанским маркама

Сребреница - У сарадњи Aрхеолошког музеја Римски муниципијум – Скелани и Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, ове године се продаје серија од четири поштанске марке са сликама традиционалне српске куће “осаћанке”.

То је “Гласу Српске” потврдио в.д. директора овог музеја Драгић Глишић који је подсјетио да је у едицији Пошта РС прошле године изашла серија маркица са римским споменицима који су нађени на подручју Скелана.

- Те куће су рађене од дрвета и камена с типичним кровом на четири воде, али, многе од њих су изгорјеле у току рата, како на подручју Осата, тако и другим дијеловима општине Сребреница - рекао је Глишић истичући да је сачувана једна у селу Грујчићи у мјесној заједници Црвица, те још неколико њих на подручју мјесне заједнице Скелани.

Он каже да је Осата познат по градитељству и врсним зидарима, који су обнављали порушену Србију крајем 18. и у првој половини 19. вијека.

- Осим што су постали чувени по дрвеним кућама “осаћанкама”, ови мајстори из сребреничког краја, су градили куће од камена, опеке и других материјала. За њих се зна да су сваког прољећа прелазили Дрину, настављајући пут до Ваљева као својеврсног сабирног центра. A колико је осаћанских неимара одлазило на привремени рад у Србију свједоче подаци да је једног прољећа у четвртој деценији 19. вијека прешло Дрину 700 неимара по имену Јован - казао је Глишић и додао да је градитеље из Осата, у потрази за пословима, водио пут и до најудаљенијих мјеста у Србији.

Осим традиционалних српских кућа они су градили и цркве брвнаре.

- Те цркве грађене су у доба турске владавине и биле су од дрвета, али без иједног ексера. Десетак мајстора расклапало је те цркве кад је наилазила турска војска, а потом их поново монтирали - прича Глишић.

Он каже да је један број таквих црквених грађевина у селу Дуб код Бајине Баште и Сјеча Река код Косјерића, те да се велики број кућа “осаћанки” данас налази на Тари и Златибору, гдје живе прогнани Срби из сребреничких крајева.

Бањачки језик

Зидари из Осата имали су и свој језик, такозвани бањачки којим су се служили на градилиштима, а којег други нису разумјели. Тим језиком тврди Глишић, и данас говоре неки Срби, који су расељени из сребреничких крајева.

- Бањачки језик је ове године, као нематеријална културна баштина Републике Српске, кандидован УНЕСЦО-у - рекао је Глишић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.