Кућа за Сању и Биљану

Двадесетогодишња Сања од раног дјетињства има установљену недовољну менталну развијеност, епилепсију - Рет синдром... Мајка Биљана није била у могућности да заснује радни однос

ЛAКТAШИ - Након пуних 12 година подстанарског стажа у двадесетак метара квадратних великој или, боље речено, малој, просторији амбуланте у Слатини, самохрана мајка Биљана Савић и њена тешко обољела кћерка Сања Пехар уселиле су се у нову кућу. Наиме, захваљујући акцији коју је покренуо лакташки Центар за социјални рад, коначно је завршена градња куће за мајку и кћерку које живот није штедио. Биљана Савић рођена је 1957. године у лакташком селу Љубатовци. Завршила је вишу пољопривредну школу и до 1995. године живјела у Рогољима, код Окучана, одакле су она и кћерка побјегле пред разбјесњелом акцијом хрватске војске и полиције. Једно вријеме боравила је у избјегличком центру у Слатини, код Лакташа, али се због специфичности кћеркиног обољења морала преселити у неусловну просторију амбуланте у Слатини. Наиме, двадесетогодишња Сања од раног дјетињства има установљену недовољну менталну развијеност, епилепсију - Рет синдром и од 2000. године регистрована је као лице са комбинованим сметњама. Није усвојила говор нити је савладала хигијенске навике. Прије рата је била смјештена у одговарајућу установу, али је мајка поново преузела бригу о њој, јер је дјевојчица усвајала негативне обрасце понашања остале обољеле дјеце. Због природе Сањиног обољења Биљана није била у могућности да заснује радни однос и на тај начин обезбиједи новац за њихово издржавање. Живјеле су од 132 марке сталне социјалне помоћи, 41 марке за његу другог лица, помоћи за обољелу дјецу у висини 50 марака и од њених повремених дневница, које је зарађивала дајући инструкције из математике и енглеског језика. Уз помоћ општине Лакташи купила је плац и почела градњу куће, кредитно се задуживши код микрокредитних организација и морајући да пристане на превисоке камате. Пред крај прошле године акцији коју је покренуо лакташки Центар за социјални рад придружили су се општина Лакташи, републичко Министарство за породицу, спорт и омладину, "Aлегра" из Берлина, компанија "Рогић", "ГМП" из Трна, ЗЗ "Паркетар Кнежевић", "Дрвекс" и КУД "Славко Мандић" из Лакташа и помогли да Биљана и Сања ову годину дочекају у властитој кући. - Са Сањиним оцем нисам у контакту од почетка рата. И не знам гдје он живи. Осим ове куће немам друге имовине. Не знам шта да вам кажем. Дуго су ме пратиле недаће и још увијек немам осјећај да живим у својој кући - рекла је Биљана. Д. ДAВИДОВИЋ КAДA - Захвална сам свима... Посебно сам срећна што се моје дијете осјећа срећнијом и слободнијом у новој кући и што ужива у могућности да се окупа у кади. Знам да за ову болест нема лијека, али, као свака мајка, срећна сам када видим да ми је дијете смирено и весело - рекла је кроз сузе Биљана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.