Крстина Џомбић најстарија мјештанка села Џомбе

ЧЕЛИНAЦ - У селу Џомбе, које са 500 метара надморске висине као с небеса гледа на Бању Луку и Челинац, остало је свега десеторо чељади, углавном стараца. Међу њима, најстарија је Крстина Џомбић, која је управо напунила 80 љета.

- И заборавила бих која ми је година, да ми кћери нису торту донијеле. То је први мој свечани рођендан, па ме просто некако срамота, али нећу кћерима да се искварим - као да се правда Крстина.

Бака Крстина рођена је у Челинцу Горњем. Њен отац Лука Кузмановић био је сеоски газда који је имао непрегледне ливаде, оранице и шуме. Мајка Теодора родила је шеснаесторо дјеце, од којих је једанаесторо умрло још у дјетињству. Данас јој је жив још само брат Aнђелко.

- Удала сам се уочи Мале госпојине 1950. године за Драгутина. Стекли смо кћери Босиљку, Миљку и Љиљу, које сам "на мотици и српу" отхранила као самохрана мајка јер се мој муж још у младости према породици неодговорно понашао. Уз Божију помоћ све патње сам издржала и, ево, дочекала седморо унучади и једанаесторо праунучади - приповиједа Крстина.

Жали за некадашњом дјечијом грајом која је одјекивала у Џомбама, у којима већ деценијама нема ниједног дјетета.

- Свако вријеме има своје бреме. Кад сам била млада, "од сунца до мјесеца" сам надничила да бих дјецу прехранила. Никакве вајде нисам имала од тога што су ми и отац и свекар били газде. Aли, била сам млада и здрава, пуна живота. Данас су ми моја дјеца, а поред кћери то су и моји зетови, унучад и праунучад, обезбиједила добре услове. Лијепо су ми кућу опремили, снабдијевају ме свим што ми треба, само не могу оно што је човјеку поред породице најпотребније, вратити ми некадашње здравље. Aли, људски створ у мојим годинама мора се и са тим помирити, па само молим Бога да не буде горе - каже Крстина.

Истиче да је задовољна и чињеницом што још увијек може да прошета преко својих ливада и оком обухватити љепоту живота која се око ње шири.

Некада село богатих

Џомбе су до прије пола вијека биле једно од богатијих челиначких села. Домови су били пуни дјеце, амбари жита, а пространи пашњаци стоке. A онда се држава према пољопривреди почела понашати маћехински, а према индустрији мајчински. Такав однос према ратарима и сточарима испразнио је село.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.