Кредит није више избор, већ потреба

БАЊАЛУКА - Грађани БиХ за само три године повећали су кредитни дуг према банкама за готово четири милијарде марака, показују подаци Централне банке БиХ.

Кредити грађанима, који су прије три године износили око 11,25 милијарди марака, данас су достигли 15,24 милијарде, што је раст од око 35,5 одсто. Само у посљедњих годину дана кредитни портфељ повећан је за око 1,7 милијарди марака. Када би се укупан дуг математички подијелио на број становника БиХ, на сваког грађанина данас би долазило око 4.900 марака кредита, док је прије три године тај износ био око 3.600 марака. То не значи да сваки становник има кредит, већ показује раст укупне задужености.

ДЕПОЗИТИ

Иако је раст задужености у БиХ значајан, по стопи раста предњачи Црна Гора. Кредити становништву у тој земљи за три године повећани су за готово 60 одсто, док је у БиХ раст износио 35,5 одсто. БиХ није регионални рекордер, али кредитни дуг расте довољно брзо да више није маргинална појава у кућним буџетима. БиХ још није у истој позицији као Црна Гора. Грађани у банкама и даље држе више новца него што износе њихове кредитне обавезе. Депозити становништва износе око 20,6 милијарди марака, а кредити 15,24 милијарде. Разлика од око 5,4 милијарде иде у корист депозита. Подаци ЦБ БиХ показују да су укупни депозити домаћих сектора на крају јуна износили 40,34 милијарде марака, што је за 1,64 милијарде или 4,2 одсто више него у мају. На годишњем нивоу раст износи 5,81 милијарду марака или 16,8 одсто, док су депозити становништва повећани за 2,39 милијарди или 13 одсто. Таква кретања показују да финансијска слика грађана није једнолична. Једни штеде, други се задужују, а дио домаћинстава ради и једно и друго. Више депозита него кредита на нивоу становништва не значи да су сва домаћинства финансијски сигурна, јер су и штедња и дуг неравномјерно распоређени. У структури депозита становништва орочени новац чини 29,5 одсто па значајан дио средстава није класична дугорочна штедња, већ новац доступан за потрошњу или краткорочна резерва.

ЖИВОТНЕ ПРИЧЕ

Раст кредита отвара важно питање, за шта се грађани задужују и колики терет те обавезе представљају за кућне буџете? Није сваки кредит исти. Онај за стан или покретање посла који ствара приход не може се ставити у исту категорију са кредитом за храну, рачуне, гориво или љетовање.

- Узео сам кредит од 12.000 марака за куповину половног аутомобила. Рата није мала и осјети се сваког мјесеца, али без аутомобила се данас једноставно не може, поготово јер имам старе родитеље које треба возити докторима - каже за "Глас Српске" Бањалучанин Драган З.

За друге је кредит начин да ријеше стамбено питање. Велибор М. се недавно оженио и одлучио да са супругом купи стан.

- Успио сам добити кредит од 150.000 марака и уз малу помоћ родитеља и нешто уштеђевине купио сам стан у новоградњи у бањалучком насељу Лазарево. Док сам га опремио, све је отишло, чак је мало и зафалило. Мјесечна рата је огромна, а период отплате од 20 година дуг. Ма, нека се само живо и здраво - поручио је он у разговору за наш лист.

УЛАГАЊЕ И ПОСАО

Кредит може бити и начин улагања у посао и стварања новог извора прихода. Дарко К. каже да је његов син, заједно са пријатељем, ушао у посао са соларном електраном. За инвестицију су добили повољан кредит и рачунају да би га, уз приходе од производње електричне енергије могли отплатити за седам година.

- Син је са пријатељем одлучио да уложи у соларну електрану. Добили су повољан кредит и направили рачуницу да би за седам година могли да отплате уложено. То је инвестиција од које очекују приход који би требало да отплаћује кредит - каже Дарко.

Његов примјер показује да већа задуженост сама по себи не мора бити лоша. Важно је шта се кредитом финансира и да ли инвестиција може да створи приход довољан за отплату дуга. Сасвим другачију страну задуживања показује прича Маје Д. из Бањалуке, која је покушала да заради за живот у угоститељству. Посао није ишао како је планирала, а приходи нису били довољни да покрију трошкове.

- Мислила сам да ће посао кренути, али није. Било је трошкова на све стране, а прихода није било довољно. Да бих одржала посао и покрила обавезе морала сам да узмем кредит. На крају сам одустала од свега, али дуг је остао. Имам рату кредита коју морам да плаћам сваког мјесеца. Није лако када новац од плате прво одвојите за стари дуг па тек онда гледате шта вам је остало за живот - прича Маја.

Њена прича показује колико се ситуација може промијенити када инвестиција не донесе очекивани резултат. Посао је затворен, али обавеза према банци је остала. Ту је и задуживање за покривање текућих трошкова.

- Плата ми је у посљедњих неколико година порасла, али имам осјећај да то готово и не примјетим. Поскупјели су храна и гориво, а имамо и трошкове у вези са дјецом. Потрошачки кредит од 10.000 марака сам узео да бих све то покрио, али и одлазак на море. Тада ми је то изгледало као најлакше рјешење. Сада, међутим, сваки мјесец морам прво издвојити новац за рату па тек онда распоређивати оно што остане - каже Зоран В.

На крају је и категорија људи који више не желе да улазе у кредитне аранжмане. Међу њима је и Милан П., који каже да је имао негативна искуства као корисник кредита и жирант.

- Не пада ми више на памет да дижем кредит или будем неком гарант за њега. Довољно ме је опекло. Одлучио сам да се покривам са онолико колико имам - истакао је Милан.

ТЕРЕТ ДУГА

Ове приче показују да иза статистике о кредитима стоје различите потребе. Зато укупан износ дуга није довољан за оцјену стварног терета задужености. Важни су намјена кредита, висина рате, приходи домаћинства и новац који остаје након отплате обавеза. Раст зарада и већа кредитна способност омогућавају грађанима да од банака добију веће износе, али истовремено расту и цијене станова, хране, аутомобила, закупнина и услуга. Већа примања зато не значе аутоматски и већу финансијску сигурност.

Ако плата расте спорије од трошкова живота, кредит може постати начин да се попуни разлика између онога што домаћинство заради и онога што мора да потроши. Зато је однос рате кредита и расположивог прихода један од најважнијих показатеља стварног терета дуга. Домаћинство са већим кредитом, али стабилним приходима, није у истој ситуацији као оно које мању рату плаћа из скромне плате и након тога једва покрива основне трошкове.

ЛОГИКА

Црна Гора је важно поређење. Када кредити становништву расту знатно брже, посебно ако значајан дио раста чине готовински и потрошачки кредити, задуживање постепено постаје дио свакодневног финансирања животног стандарда. БиХ за сада није у истој позицији. Раст кредита је спорији, а грађани као цјелина и даље имају више депозита него кредита.

Због тога 15,24 милијарде марака кредита становништву саме по себи нису довољне да би се закључило да су домаћинства презадужена. Али ни више од 20 милијарди марака депозита не значи да је финансијска слика свих грађана добра. Право питање је колико домаћинствима остаје након што плате рате кредита и остале трошкове живота.

Ако зараде и економија расту довољно брзо, већа задуженост може бити дио нормалног економског циклуса. Ако дуг настави да расте брже од реалних прихода, домаћинства ће бити све осјетљивија на губитак посла, пад прихода или нова поскупљења.

Зато прича о БиХ није прича о презадужености, већ о грађанима који се све више ослањају на кредит. Кредит за стан може бити инвестиција, а кредит за посао пут до новог прихода. Кредит за аутомобил може бити потреба. Али када се узима да би се платили рачуни или одржао стандард који плата више не може да покрије, кредит престаје да буде избор и постаје потреба.

ЕВРОПЉАНИ

Када се задуженост посматра у европском контексту, БиХ је далеко од земаља са највећим дугом домаћинстава.

Према подацима доступним у 2026. години, Швајцарска има око 149.500 долара дуга домаћинстава по становнику, Норвешка 87.900, Данска 71.400, а Холандија око 68.600 долара. Ипак, велики дио тог дуга односи се на стамбене кредите па висок износ дуга сам по себи не значи и финансијску угроженост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.