Крај прикривању повреда на раду: Уводи се регистар

БАЊАЛУКА - Успостављање централног регистра повреда на раду у Српској требало би да омогући ефикасније евидентирање повреда и професионалних обољења, спријечи њихово прикривање и обезбиједи поузданије податке за унапређење заштите здравља радника, а овај систем би, према очекивањима Савеза синдиката Српске, требало да буде у функцији идуће године.

Влада Републике Српске прихватила је информацију о намјери успостављања регистра, који би требало да буде дигитализовани систем у власништву Завода за медицину рада и спорта Републике Српске. За његово увођење потребно је измијенити Закон о заштити на раду, а надлежна министарства задужена су да, у сарадњи са синдикатима и Заводом, покрену активности на изради акционог плана и реализацији овог пројекта.

Предсједник Савеза синдиката РС Горан Станковић рекао је за "Глас" да је успостављање централног регистра захтјев на којем синдикат инсистира већ двије године те да је одлуком Владе направљен важан корак ка рјешавању проблема у области заштите на раду.

- Ово ће сигурно допринијети значајном побољшању стања, прије свега када је ријеч о пријављивању повреда на раду. До сада је било доста проблема, а регистар ће омогућити да на једном мјесту имамо податке на основу којих ћемо моћи анализирати због чега, када и на који начин долази до повреда те планирати мјере за унапређење заштите здравља на раду - истакао је Станковић.

Он је нагласио да у Српској годишње буде забиљежено око десет смртних повреда на раду, уз десетине тешких повреда, због чега је неопходно озбиљније приступити заштити радника. Према његовим ријечима, успостављање овог система очекује се након што буду усаглашене измјене законских и подзаконских прописа, укључујући и образац за пријаву повреде на раду.

- Очекујемо да би већ у првом кварталу сљедеће године могли да имамо успостављен централни регистар повреда на раду у Српској, што ће сигурно допринијети значајном побољшању стања - рекао је Станковић.

Објаснио је да би дигитализација требало да омогући бржу и једноставнију пријаву сваке повреде, без обзира на њену тежину те да би Завод за медицину рада и спорта био задужен за вођење евиденције, анализу података и израду пројекција. 

- Када се радник повриједи и јави здравственој установи, повреда би морала бити аутоматски пријављена, док је послодавац дужан да је пријави ако се догоди у предузећу. Тако би биле  спријечене ситуације у којима се повреде прикривају или се од радника тражи да не пријаве да су се повриједили на радном мјесту - навео је Станковић.

Он је додао да се сада обрасци о повредама достављају на више адреса, али да се подаци не обједињују на начин који би омогућио њихову цјеловиту анализу.

Станковић је указао и на потребу пооштравања казнене политике за послодавце који не поштују прописе о заштити на раду, оцјењујући да су постојеће казне често недовољне да би их одвратиле од кршења закона.

- За девет мјесеци ове године забиљежене су по три смртне повреде на раду у грађевинарству и шумарству те по једна у пољопривреди и осталим дјелатностима. На једном градилишту погинуо је радник, а утврђено је седам неправилности, док је послодавац кажњен са свега 2.000 марака. Потребно је повећати казне како послодавцима не би било исплативије да их плате него да поштују прописе - истакао је Станковић.

Предсједник Скупштине Уније удружења послодаваца РС Предраг Зорић сагласан је да је дигитализација евиденције добра иницијатива, али сматра да је прије њеног увођења потребно јасно дефинисати начин пријављивања повреда, њихову категоризацију и одговорност свих учесника у поступку.

- Дигитализација је добра, али се поставља питање валидности података и тога ко ће их уносити, да ли послодавац или љекар који је утврдио повреду. Сада постоји више образаца који се достављају на различите адресе, а неопходно је да сви који учествују у овом процесу имају јасно дефинисану улогу - рекао је Зорић.

Он је указао на то да је важно разликовати врсте и тежину повреда, јер се под повредом на раду могу подразумијевати различите ситуације, од мањих посјекотина до повреда које доводе до трајног инвалидитета.

- Постоје различите категоризације, али љекари у домовима здравља, инспекција, послодавци и синдикати немају увијек исту платформу за разговор о томе. Зато је важно да буде прецизно утврђено ко пријављује повреду, ко одређује њен степен и на који начин се подаци евидентирају - навео је Зорић.

ОДГОВОРНОСТ РАДНИКА

Према ријечима Предрага Зорића заштита на раду првенствено је обавеза послодавца, који мора обезбиједити прописане мјере и средства заштите, али је неопходно дефинисати и одговорност радника у случајевима када не поштује безбједносна правила.

- Ако су раднику обезбијеђена средства заштите и прописан безбједан начин рада, а он то не поштује, сматрам да и тај аспект треба уредити. Потребно је разговарати о обавезама свих учесника, од превенције и здравствених прегледа до пријављивања и евидентирања повреда - истакао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.