Компанија Тамарис из Лакташа угостила бањолучке студе

Овдје су одлични услови за теренску наставу, јер ту има више од 150 различитих форми украсног дрвећа и жбуња. Можемо се упознати са различитим методама и техникама њиховог размножавања, рекао Милан Матаруга

ЛAКТAШИ - Стотињак студената бањолучког Пољопривредног и Шумарског факултета били су гости, више од 30 хектара великог расадничког комплекса компаније "Тамарис" у Мрчевцима код Лакташа. Ова посјета бањолучких студената резултат је потписаних споразума, који ови факултети имају са "Тамарисом" о обављању редовне практичне наставе. Студенти су се на лицу мјеста могли упознати са производњом у најелитнијем расаднику БиХ. Студенти Шумарског факултета већ пету годину долазе у овај расадник на практичну наставу. За разлику од њих, споразум који је ова компанија недавно потписала са бањолучким Пољопривредним факултетом довео је у расадник и прву групу њихових студената са треће године. Док споразум са Пољопривредним факултетом подразумијева и коришћење лабораторијских услуга везаних за производњу безвирусних садница, дотле уговор са Шумарским факултетом подразумијева обавезу контроле здравственог стања и квалитета садног материјала. То значи да Шумарски факултет својим угледом и струком стоји иза сваке саднице, која из овог расадника изађе на домаће и свјетско тржиште. - Овдје имамо одличне услове за обављање теренске наставе, јер се ту, на релативно малој површини, може видјети више од 150 различитих форми украсног дрвећа и жбуња. Можемо се упознати са различитим методама и техникама њиховог размножавања, као и са свим што прати производњу садног материјала. Уједно ово је и полигон гдје су постављени наши огледи и експерименти. Поред тога ово је једини расадник који своју производњу пласира изван БиХ - рекао је доцент Шумарског факултета у Бањој Луци Милан Матаруга. Са посјетом бањолучких студената поклопио се и одлазак првог прољећног контигента од 2.000 садница, за монденско руско љетовалиште Сочи. - То је наставак реализације прошлогодишњег потписаног уговора са руским предузетником Дмитријем Вјачеславовичем, вриједног око милион и по америчких долара. Уговор подразумијева продају 300 хиљада садница, које ће красити виле руских богаташа. У Русији је и 30 наших радника и инжењера који креирају и уређују будуће вртове. У овај аранжман спада и извоз неколико нових украсних биљака, које су генетски креиране у лабораторијама наше компаније - истакао је власник компаније "Тамарис" Милорад Јањетовић. Када је ријеч о специфичним биљним врстама које се узгајају у расаднику ове компаније и које представљају атрактивни извозни бренд Републике Српске не може се заобићи жута буква, познатије под називом "златија". - Ријеч је о јединственом примјерку који је пронађен у природи као спонтана мутација у близини Котор Вароша и нешто што својим изгледом и начином гранања одудара од своје врсте -нагласио је Матаруга. Важан извозни производ компаније "Тамарис", поред жуте букве, је и дрво "гинка билобе", чија су љековита својства и те како занимљива фармацеутској индустрији. За ово јапанско дрво, везана је занимљива прича. Након што су 1945. године Aмериканци бацили атомску бомбу на Хирошиму спаљено је било и дрво "гинка". Идуће године дрво је процвјетало, доказујући да је јаче и од радијације. Све ово што "Тамарис" данас производи и извози има иза себе импозантан број европских и свјетских ИСО и ОХСAС стандарда. Ту је и признање међународног и престижног сајма "Еурека", након којег је етикета "Тамарис" постала препознатљив, заштићен и извозни бренд не само Српске, већ и југоисточне Европе. - У плану нам је производња од милион садница годишње. Поред извоза радимо и значајне пројекте у бањолучкој регији. Иза нас је и уређење "Aква парка" у Бањој Луци, као и бањског комплекса у Слатини код Лакташа. У том смислу од признања "Еурека" више сам поносан на овогодишњу награду "Повеља града Бање Луке", јер признање људи међу којима живиш и радиш увијек је некако драже и љепше од свјетских признања - рекао је Милорад Јањетовић. Д. ДAВИДОВИЋ Жута буква Жута буква је откривена у Србији у околини Врања још 1890. године. Мјештани су донијели њене гране начелнику општине, који их је послао у Београд у стручну шумарску службу да се одреди шта је у питању. Шумарска служба је констатовала да је то болесно дрво. Док су двије године научни кругови у Србији расправљали, ради ли се о болесном дрвету или о новој биљној врсти, један расадничар из Њемачке дошао је до њених гранчица, размножио је у свом расаднику и на њој зарадио читаво богатство. Тек много година касније захваљујући чувеном професору Браниславу Јовановићу жута буква је јасно дефинисана као нова биљна форма, али је у међувремену нестала из флоре Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.