Колико помно читамо уговоре приликом подизања потроша

Не читајући одредбе уговора, који потписујемо са банком, свако одступање од почетне приче о условима кредитирања, прије свега каматне стопе, доживљавамо као превару

ПРОСЈЕЧНA задуженост од хиљаду марака по становнику БиХ - у односу на 3,5 хиљада евра, колико она износи у земљама Европске уније - може навести на закључак да и нисмо превише задужени. Међутим, уз стопу незапослености од 40 одсто, односно укупну економску моћ, јасно је да кредитна задуженост становништва није занемарљива. У општој беспарици, најчешће се прибјегава задуживању по основу потрошачких кредита. Другим ријечима, када нас животне обавезе притисну, сваки кредит дјелује као спас. До потрошачког кредита се долази строго одређеном процедуром, чија сложеност, између осталог, зависи од износа и временског рока на који се новац позајмљује. Потписивање уговора је завршница ове процедуре, на коју, по обичају, најмање обраћамо пажњу. Не читајући одредбе уговора, који потписујемо са банком, свако одступање од почетне приче о условима кредитирања, прије свега каматне стопе, доживљавамо као превару. Aли, убрзо схватамо да нисмо у праву, јер уговор који смо потписали предвиђа и могућност промјене почетних услова кредитирања. - Сви се кредити, па тако и они за грађанство, поготово дугорочни, вежу за еврибор. Еврибор је међубанкарска каматна мјера по којој је банка спремна да посуди средства у еврима другој банци. Еврибор подупире Европска банкарска федерација, која заступа 4,5 хиљада банака из 24 државе Европске уније и међународно удружење финансијских тржишта. Нереално је очекивати дугорочне пласмане са фиксним условима у ситуацији када еврибор свакодневно варира. Стога, банка уговором оставља могућност ревизије каматних стопа на годишњем нивоу. Увијек наглашавам да уговоре треба читати - рекла је директор Aгенције за банкарство Републике Српске Славица Ињац. Према ријечима руководиоца Одјељења за платне системе у Централној банци БиХ Ђорђа Рацковића, све зависи од "турбуленција" евра на европском тржишту. - На примјер, еврибор је 2003. године износио 2,3, а ове године 3,4 одсто на годишњем нивоу. Отуда је логична клаузула у уговорима о потрошачким кредитима, која банку осигурава на дуже рокове. Нажалост, наши грађани не читају уговоре и то им се враћа као бумеранг - истиче Рацковић. Из свега је лако закључити да приликом подизања већег потрошачког кредита, који се враћа током дужег периода, треба помно читати уговор који се потписује. Уосталом, у случају било каквог спора по основу потрошачког кредита, само је уговор мјеродаван документ на основу којег се - пресуђује. Стога, треба водити више рачуна приликом задуживања, јер у позадини цијеле приче су приватне банке, које не презају да искористе сва средства за наплату кредита. Н. РИСОЈЕВИЋ ИЗМИШЉЕНИ НAМЕТИ - У једној банци сам подигао стамбени кредит са каматном стопом од 10,5 одсто и уговором у којем је било прецизирано да сам, у случају пријевременог враћања кредита, у обавези да платим накнаду у висини један одсто од остатка дуга. У међувремену, у другој банци нађем кредит за исту намјену, по каматној стопи од 6,99 одсто, без трошкова обраде кредита. Приликом репрограма првог кредита, уочим да су ми накнаду због пријевременог враћања, умјесто један, како пише у уговору, обрачунали по стопи од три одсто. Питам, како!? Управни одбор донио такву одлуку, одговарају. По ко зна који пут прочитам уговор и схватим да нигдје не пише да тако не може. Чак су ми рекли: "Па, шта хоћете, у другим банкама наплаћују и по четири до пет одсто!". Допунски намети, који се измишљају без икакве контроле, на основу одлука управних одбора, изузетно много "извлаче" из становништва - вели један наш суграђанин, који је желио да остане анониман.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.