Koliko pomno čitamo ugovore prilikom podizanja potroša

Ne čitajući odredbe ugovora, koji potpisujemo sa bankom, svako odstupanje od početne priče o uslovima kreditiranja, prije svega kamatne stope, doživljavamo kao prevaru

PROSJEČNA zaduženost od hiljadu maraka po stanovniku BiH - u odnosu na 3,5 hiljada evra, koliko ona iznosi u zemljama Evropske unije - može navesti na zaključak da i nismo previše zaduženi. Međutim, uz stopu nezaposlenosti od 40 odsto, odnosno ukupnu ekonomsku moć, jasno je da kreditna zaduženost stanovništva nije zanemarljiva. U opštoj besparici, najčešće se pribjegava zaduživanju po osnovu potrošačkih kredita. Drugim riječima, kada nas životne obaveze pritisnu, svaki kredit djeluje kao spas. Do potrošačkog kredita se dolazi strogo određenom procedurom, čija složenost, između ostalog, zavisi od iznosa i vremenskog roka na koji se novac pozajmljuje. Potpisivanje ugovora je završnica ove procedure, na koju, po običaju, najmanje obraćamo pažnju. Ne čitajući odredbe ugovora, koji potpisujemo sa bankom, svako odstupanje od početne priče o uslovima kreditiranja, prije svega kamatne stope, doživljavamo kao prevaru. Ali, ubrzo shvatamo da nismo u pravu, jer ugovor koji smo potpisali predviđa i mogućnost promjene početnih uslova kreditiranja. - Svi se krediti, pa tako i oni za građanstvo, pogotovo dugoročni, vežu za evribor. Evribor je međubankarska kamatna mjera po kojoj je banka spremna da posudi sredstva u evrima drugoj banci. Evribor podupire Evropska bankarska federacija, koja zastupa 4,5 hiljada banaka iz 24 države Evropske unije i međunarodno udruženje finansijskih tržišta. Nerealno je očekivati dugoročne plasmane sa fiksnim uslovima u situaciji kada evribor svakodnevno varira. Stoga, banka ugovorom ostavlja mogućnost revizije kamatnih stopa na godišnjem nivou. Uvijek naglašavam da ugovore treba čitati - rekla je direktor Agencije za bankarstvo Republike Srpske Slavica Injac. Prema riječima rukovodioca Odjeljenja za platne sisteme u Centralnoj banci BiH Đorđa Rackovića, sve zavisi od "turbulencija" evra na evropskom tržištu. - Na primjer, evribor je 2003. godine iznosio 2,3, a ove godine 3,4 odsto na godišnjem nivou. Otuda je logična klauzula u ugovorima o potrošačkim kreditima, koja banku osigurava na duže rokove. Nažalost, naši građani ne čitaju ugovore i to im se vraća kao bumerang - ističe Racković. Iz svega je lako zaključiti da prilikom podizanja većeg potrošačkog kredita, koji se vraća tokom dužeg perioda, treba pomno čitati ugovor koji se potpisuje. Uostalom, u slučaju bilo kakvog spora po osnovu potrošačkog kredita, samo je ugovor mjerodavan dokument na osnovu kojeg se - presuđuje. Stoga, treba voditi više računa prilikom zaduživanja, jer u pozadini cijele priče su privatne banke, koje ne prezaju da iskoriste sva sredstva za naplatu kredita. N. RISOJEVIĆ IZMIŠLjENI NAMETI - U jednoj banci sam podigao stambeni kredit sa kamatnom stopom od 10,5 odsto i ugovorom u kojem je bilo precizirano da sam, u slučaju prijevremenog vraćanja kredita, u obavezi da platim naknadu u visini jedan odsto od ostatka duga. U međuvremenu, u drugoj banci nađem kredit za istu namjenu, po kamatnoj stopi od 6,99 odsto, bez troškova obrade kredita. Prilikom reprograma prvog kredita, uočim da su mi naknadu zbog prijevremenog vraćanja, umjesto jedan, kako piše u ugovoru, obračunali po stopi od tri odsto. Pitam, kako!? Upravni odbor donio takvu odluku, odgovaraju. Po ko zna koji put pročitam ugovor i shvatim da nigdje ne piše da tako ne može. Čak su mi rekli: "Pa, šta hoćete, u drugim bankama naplaćuju i po četiri do pet odsto!". Dopunski nameti, koji se izmišljaju bez ikakve kontrole, na osnovu odluka upravnih odbora, izuzetno mnogo "izvlače" iz stanovništva - veli jedan naš sugrađanin, koji je želio da ostane anoniman.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.