Фото: Књиге чувају људе и обичаје од заборава
СРБAЦ - Колико може бити велика љубав према завичају свједочи примјер истраживача и путописца Стојана Звонара који је о родном селу Ножичко код Српца исписао више од 900 страница.
Овај ентузијаста, који своје пензионерске дане проводи у Бањалуци, готово цијели свој живот је посветио родном крају чувајући културну баштину од заборава. Свом селу посветио је чак двије књиге - "Ножичко-људи, вријеме и догађаји" објављена 1998. године и "Ножичански монографски путокази" која је свјетлост дана угледала крајем 2010. године.
У свом првом дјелу Стојан је сабрао занимљиве анегдоте народа овог краја, док је у другом описао историјске токове и развој села.
- За другу књигу грађу сам прикупљао скоро три деценије и сада сам задовољан што тај посао није био узалудан. Ових дана чуо сам приче како баке у селу чекају своје унучиће да дођу из школе и читају им одломке из књиге који се односе на доба њихове младости. Посебно ме дирнуло писмо моје прве учитељице Лидије Симић која има 98 година и која је срећна што је остао писани траг о њеном учитељовању у овом селу - рекао је Звонар.
У књигама су описани бројни сеоски обичаји, као што су мобе, прела, посела и сеоски зборови, а дат је и опис како се земља обрађивала некад и сад, уз друге садржаје који показују како је вјековна сеоска идила замијењена урбаним начином живота.
- Ово је јединствен споменик свим Ножичанима који је саграђен од ријечи и слика, који ће трајати и који ће надживјети све што је у овом селу изграђено од памтивијека до данас. У историји цивилизације било је пуно градова и насеља која су нетрагом нестала, а зна се само о онима о којима је остала нека врста писане ријечи - рекао је књижевник Жарко Шарић.
Истакао је да би свака кућа у Ножичком требала ову књигу држати на видном мјесту јер је Звонар у њене корице смјестио читав живот овог села током протекла четири вијека.
Стојан Звонар се убраја међу бројне србачке ауторе који су до сада написали 12 монографија о свом завичају, чиме се ријетко која општина у БиХ може похвалити.
О називу Ножичког постоји више тумачења. У Aрхиву Aустроугарске монархије у Бечу записано је да је село Ножичко име добило по имену и презимену једног од хајдучких вођа по имену Новак Жичко, који је погинуо у сукобу са турским јањичарима 1789. године. У својој књизи "Србац, насеља и становништво", писац Данило Кошутић наводи предање по коме назив села има исходиште у појму нож. Наиме, по том предању, овдје су на нож дочекиване турске хорде, а вјерује се да су овдашњи ковачи ковали ножеве са дугом дршком и сјечивом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.