Клик умјесто прегледа изазива још веће проблеме

БАЊАЛУКА - Све више грађана одговоре за здравствене проблеме, од симптома грипа, таблета против болова, до озбиљнијих дијагноза и мјера за побољшање здравља прво тражи на интернету па тек онда у ординацијама, док стручњаци упозоравају да он не смије бити замјена за љекарски преглед.

• Све више грађана у Републици Српској прво тражи здравствене информације на интернету, а тек потом иде код љекара.
• Према Републичком заводу за статистику, у 2025. години 73,5% корисника интернета у Српској тражило је информације о здрављу, а 37% је тражило податке о менталном здрављу (депресија, стрес, анксиозност, поремећаји исхране).
• Стручњаци упозоравају да интернет није поуздан „доктор“ и да информације на њему могу бити површне, нетачне или комерцијално промовисане.
• Лијечење на основу интернетских информација може нанети штету – нежељене реакције могу укључивати стомачне тегобе, поремећаје електролита и друге здравствене проблеме.
• Пацијенти често не пријављују љекару употребу препарата са интернета, што отежава дијагнозу.

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске, све више људи прве информације о здрављу тражи путем интернета. 

- Неки подаци показују да 70 до 80 одсто корисника интернета у развијеним и земљама у развоју претражује симптоме на мрежи, прије него што закажу преглед код љекара - навели су они.

Додају да је у току 2025. године 73,5 одсто корисника интернета у Српској тражило информације о здрављу.

- Поред тога, 37 одсто корисника интернета је тражило информације о менталном здрављу, као што су информације о депресији, стресу, анксиозности, поремећају исхране и слично. То нам говори да већина људи користи претраживаче за такозвану пре-дијагностику - закључили су из Републичког завода за статитстику. 

Интернет није поуздан "доктор"

Иако интернет може бити користан за свакодневне ствари, попут рецепата или креативних идеја, није поуздан "доктор" и често може довести до погрешних информација и закључака, те до непотребних брига.

Специјалиста породичне медицине Милијана Станковић рекла је за "Глас Српске" да у поплави интернет садржаја људи траже информације о свему, па тако и о здрављу. 

- Проблем је што интернет не врши никакву селекцију информација, па је присутан велики број спонзорисаних текстова у којима се промовишу препарати који немају везе са озбиљним лијечењем - казала је Станковићева.

Према њеним ријечима, иако на интернету има корисних информација, већина је површна и не може замијенити преглед и савјет љекара. 

- Лијечење на основу онога што се прочита "онлајн" може више нашкодити него користити. Грађани често купују разне суплементе и препарате, троше новац, а да при томе не добију жељени ефекат. У појединим случајевима јављају се и нежељене реакције, попут стомачних тегоба или поремећаја електролита, што може довести до озбиљнијих здравствених проблема - навела је Станковићева и истакла да "гугл" претраживачи све чешће мијењају одлазак у ординацију.

Додатни проблем, како је рекла, представља то што пацијенти често не пријаве љекару да су користили одређене препарате, посебно оне који се рекламирају као природни, па је онда теже утврдити узрок тегоба, због чега ипак заврше код доктора.

Социолог Владимир Васић истиче да интернет и друштвене мреже, иако могу бити користан извор информација, не смију бити једино мјесто на које се грађани ослањају, посебно када је ријеч о здрављу.

- Завладао је опасан феномен, а то је да људи све више одговоре траже на интернету, умјесто код стручњака. То нам говори о кризи повјерења у друштву, али и о замјени традиционалне комуникације дигиталним каналима - казао је Васић за "Глас".

Истиче да посебан проблем представљају "интернет савјетници", који на основу површних информација дијеле савјете о озбиљним темама.

- Сви су постали стручњаци за све, а иза тога често стоји врло плитко знање. Много је дезинформација и лажних садржаја, а људи их некритички прихватају - упозорава Васић додајући да је проблем савременог друштва и то што људи све мање разликују информацију од знања.

Данас је, како каже, лакше укуцати симптоме у претраживач него отићи код љекара, а управо то говори и о недостатку повјерења, али и о све већој површности у приступу озбиљним темама као што је здравље.

Говорећи о утицају друштвених мрежа, истиче да оне могу имати и позитиван ефекат, али само код оних који већ имају одређено знање.

- Проблем је што млади често имају информације, али не и знање да их правилно тумаче. У таквом окружењу лако се ствара утисак да нам стручњаци више нису потребни, што може имати озбиљне посљедице по друштво у цјелини - закључио је Васић.

КОРИСТ 

Милијана Станковић навела је да интернет може бити користан онима који имају медицинско знање и знају које изворе да користе, али за већину људи представља већи ризик него корист. 

- Претраживање симптома често доводи до непотребног страха, јер се корисницима нуде најтеже дијагнозе, због чега долазе престрашени и траже прегледе који нису неопходни - казала је Станковићева и додала да интернет треба користити опрезно, а посебно када је ријеч о здрављу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.