Камене птице облетјеле свијет

ВИШЕГРAД - Истина је. Из златиборског села Трнава камене птице одлепршају на све свјетске меридијане, па тако често "долете" и у Републику Српску.

Бешумно, не машући каменим крилима већ онако, заустављеног покрета, главе уздигнуте високо према небу, ногама одупртим о комадић стијене, гране неког дрвета или старог пања.

У селу Трнави живи човјек који камену душу удахњује. То је самоуки вајар и сликар Владимир Митровић. Вођен умјетничком визијом, вјештим рукама, уз помоћ старих и савремених помагала необични стваралац од парчета камена створи птицу. И кад се она испили из комада гранита или оникса он јој удахне титрај из своје душе па птица "оживи", закрене радознало главу, рашири или скупи крила, издужи врат или се накостријеши спремна да се побије или запјева. Вине се у висине или одспава зачас у крошњама старе крушке дивљаке.

У птичњаку, у његовом атељеу у прикрајку шуме, "живе" заједно дроздови, јастребови и соколови, орлови, сове и гавранови, швраке, вране, креје, затим дјетлићи и жуне, сићушни пузавци, сјенице и врапчићи и други представници птичијег рода.

- Моје камене птице излагане су у Јапану, Aустрији и Чешкој, у свим већим градовима Србије, као и у Бањалуци у Републици Српској - каже Митровић.  

Владимир је умјетник који је сјединио душу са птицама и каменом. Док путује, гледа у громаде стијена, очима им мјерка тврдоћу, уздужне и попречне шаре, кад пјешачи пажљиво одабира камење поред пута, бојажљиво га подиже, милује рукама и у мислима се овај дар утробе земље већ претвара у камену птицу из његовог завичаја.

- За израду птица користим оникс из Aмерике, прилепски мермер, камен са Хималаја, из Бразила, а имам и неколико комада из Зимбабвеа. Највише птица правим од камена са пуно шара из каменолома у мом селу - прича вајар из Трнаве.

У атељеу, његовој кући и селу Трнави, које је постало по њему познато, одржано је досад 19 ликовних колонија на којима су од сликара из Српске учествовали Бранислав Ковачевић из Пала и Бранко Никитовић из Вишеграда.

Из Владимировог атељеа и топлог дома гдје из укућана зрачи срдачност и доброта, гдје све мирише на мајчину душицу, стари сир и кајмак и златиборску пршуту, многи су у рукама однијели и вајареву птицу среће.

Свака птица носи поруку

Митровићеви пернати пријатељи знају да кријући тугују скривено плачу, наочиглед се радују, причају немуштим језиком о добру и злу, размишљају, тајанствено опомињу и једноставно урањају у историју српску и вјеру прадједовску.

- Па свака птица има своје име и поруку. Рецимо, "Гавран носи руку Дамјанову", "Гавран храни светога Илију", па онда "Борба за храну", "Разумијевање", "Птица дјевојка", "Пркосни соко", "Весеље на туђој муци" - набраја Митровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.