Како су се некад освјетљавале куће у вишеградским селима

Радоје Тасић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Како су се некад освјетљавале куће у вишеградским селима

ВИШЕГРAД - У кући пензионера Маринка Aндрића у селу Велетову код Вишеграда, ноћу свијетле неонке, а сензори пале сијалице на сваки покрет људи и животиња преко дворишта и на сеоском путу.

- Да сијалица освијетли моју кућу дочекали смо и ја и мој отац Костадин, а сјећам се да су се неки угледни домаћини у овом селу прије 33 године, када је стигла струја, противили овом технолошком напретку. Причали су да им је добра и лампа петролејка - прича Маринко.

Њему је отац причао да овакав отпор "свјетлу" није био ништа чудно у односу на онај какав су Ужичани доживјели када су угледали бљесак првих сијалица у газдинским кућама  2. августа 1900. године.

- Причао ми је отац, а њему његов Радомир, да су многи те вечери кад су упаљене прве сијалице и кад је како су говорили "синуло виђело из ријеке Ђетиње", из хидроелектране, бјежали у подруме и сакривали се од непознате немани - говори Маринко.

Његов отац је живот провео уз лампу на гас, петролејку која је имала округло огледало које је бар мало појачавало свјетлост.

- У вријеме оскудице и неимаштине петролејка се ријетко палила да би се уштедио гас. Сјећам се да су ме родитељи тјерали да учим "за вида" да се она не би палила и дуго горјела -присјећа се Маринко.

Он каже да је његов дјед Радомир имао само свијећу лојаницу, док су имућнији, или они који су имали пчеле, за освјетљење скучених просторија користили свијеће од воска.

У цијелој овој причи о разбијање мрака на селу најтеже је било  Маринковом прадједу Даду који је дрвену колибу освјетљавао ватром са огњишта.

- За кретање по мраку наши прадједови су користили збуље луча од старих борова које су палили и носили у рукама освјетљавајући тако пут. Aко би, случајно дувао вјетар, луч се гасио и они су пут пролазили "натамин" или наслијепо, како се данас учено каже - завршава причу Маринко Aндрић.

Карабитуше

Кад је жељезница стигла у вишеградске крајеве 1906. године, жељезничари су добили лампе карабитуше које су, у то вријеме биле право чудо технике.

- Привилегију да њом освјетљавају пут док ноћу иду "на службу", на посао, имали су само радници на жељезници - рекао је Маринко.

                         

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.