Кад камен постане икона: Необична умјетност Живане Шешић из Бањалуке

БАЊАЛУКА - Стваран вијековима као посебна сликарска техника, иконопис је утемељен у раном хришћанству, по строгом канону, најчешће на липовој дасци, уз молитву, пост и тиху сабраност, као свједочанство вјере које надживљава свог творца.

Управо у тој вјечности, у снази да траје и након људског вијека, своју умјетничку и духовну мисију препознала је и Живана Шешић из Бањалуке.

НАЈВАЖНИЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Живана Шешић осликава иконе на камену, преносећи традицију са дрвета.
• Камен је јединствен.
• Рад захтијева молитву, пост и смиреност.
• Вријеме израде: на липовој дасци – неколико седмица, на камену – неколико дана због текстуре.

Духовна димензија темељ и покретач

Док већина иконописаца остаје вјерна дрвету, она је канонску љепоту пренијела на камен, материјал који је сама природа обликовала и који, како каже, "носи дах вјечности".

- Док се на академији подстицао апстрактан начин изражавања, осјећала сам да таква савремена умјетност, барем у форми у којој сам је сусретала, не допире до саме сржи бића. Недостајало јој је оно неухватљиво, али пресудно, душа - прича Шешићева за "Глас Српске".

Како каже, управо та духовна димензија темељ је и покретач њеног стваралаштва.

- Умјетност за мене није пука форма, концепт или тренд, већ унутрашњи глас и искрена потреба за повезивањем с човјеком. У времену исфорсираног материјализма, брзине и површних вриједности вјерујем да људима управо недостаје та суштина, осјећај, тишина и истина коју само умјетност прожета духом може пренијети - истиче ова млада и свестрана умјетница.

Преломни тренутак, како додаје, био је када је њен студентски рад издвојен као посебно успјешан, али и када је икону Пресвете Богородице предала жени која се суочавала са тешком болешћу.

- Тада сам схватила да моје иконе нису само слике на зиду, већ дио нечије молитве, утјехе и наде. Спознаја да сте присутни у тако светом тренутку људског живота даје смисао свему - појашњава Шешићева.

Људи одушевљени љепотом

Иако је почела традиционално, на липовој дасци и техником јајчане темпере, дуго је, истиче, тражила начин да унутар строгог канона пронађе лични печат. Идеја о раду на камену дошла је, како каже, у периоду личне неизвјесности, током шетње природом.

- Тако је све почело. Људи су заиста одушевљени мојом идејом и љепотом сваке иконе, јер ниједан камен није исти и сваки има оно нешто - дашак  саме природе из које је настао - каже она.

Схватила је да је камен вјечан, да ће надживјети и њу и све нас, а свако камено зрно има своју форму, своју пукотину, своју причу коју је природа већ исписала.

- Као иконописац трудим се да то задржим и оставим потпуно нетакнуто. Љепота пукотине коју сваки камен природно има и која га због  тога и чини другачијим је заиста нешто посебно - додаје Шешићева.

За разлику од дрвета, гдје је техника уједначена и слична код свих иконописаца, камен, каже, доноси непоновљивост. Ниједан није исти, као што ниједна икона није иста.

- Веома изражена прецизност, чистоћа потеза као и љепота боја и нијанси сваки мој рад чини високо професионалним у приступу и самој техници осликавања - истиче Шешићева и додаје да је иконопис специфична техника која захтијева константну смиреност, молитву, пост и чисте мисли у моментима самог иконописања.

Појашњава да је имала прилику да слика икону на полудрагом камењу, што је њеном раду дало нову димензију.

- Процес осликавања иконе на липовој дасци траје и по неколико седмица, док осликавање камена траје доста краће, до неколико дана због његове неправилне и рељефасте текстуре која даје доста више слободе у самом процесу осликавања - прича Живана.

"Бели анђео" вјечна инспирација

- Мени веома блиска особа дужи временски период није могла да остане у другом стању, те сам ја пред Васкрс одлучила да насликам икону „Бели анђео“ на јајету и да јој поклоним. Када је примила икону, након свега неколико дана сазнала је да ће постати мајка. Јаје чува већ скоро пет година - испричала нам је, кроз емоције, Шешићева.

Икону осликану на камену на почетку је жељела да задржи за своју приватну колекцију, међутим када је увидјела колико се икона предивно уклопила са природном нијансом камена, била је одушевљена и одмах је, каже, знала да ће и људи препознати квалитет и љепоту њених икона.

ПУТ 

 

Данас иконе Живане Шешић најчешће проналазе пут до вјерујућих људи и оних који пролазе кроз животне изазове, а посебно су тражене као дарови. Јер, како каже, када се природна нијанса камена, молитва и лик светитеља споје у једно, настаје дјело које није само умјетност, већ трајни знак наде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.