Како је Нада Радић остала без имовине и у Ријеци и у Бањ

Ради се о великој корупцији у судству, а имам низ необоривих доказа да је то тако, истакла Нада, додавши да неће одустати од чврсте намјере да то и докаже, макар морала ићи до Стразбура

КAДA је 1993. године Нада Радић одлучила да свој нови стан у Ријеци, на веома атрактивној локацији, замијени за скромну стару кућу у Бањој Луци, како би пензионерске дане након вишедеценијског рада у Њемачкој провела у завичају, ни слутила није да ће постати жртва својеврсне суданије. - Од 1969. године живјела сам и радила у Њемачкој. По мом овлашћењу, моја покојна сестра Тања Даниловић преко агенције "Голуб" замијенила је мој стан у Ријеци за кућу Рефика и Фатиме Бахтијаревић, у Бањој Луци, о чему је 14. децембра 1993. године потписан уговор. Сав тај поступак дешавао се у веома пријатељској атмосфери, што су током процеса потврдили бројни свједоци с обје стране. Чак је покојни Рефик, као загребачки студент, по распаду бивше Југославије имао јаку жељу да постане држављанин Хрватске - почиње своју исповијест Нада Радић. Будући да се радило о сложеном правном предмету за чији расплет је требало примијенити законске прописе двије државе, адвокати обје стране уложили су велики труд, који су добро и наплатили. Уговор је закључен у Ријеци. - Дуго времена живјела сам у уређеној, правној држави и добро знам како послове ове врсте треба завршавати. Ништа нисам препуштала случају, али ни сањала нисам да се у једној земљи, попут БиХ, ако хоћете прецизније у Републици Српској, могу по слободном судијском увјерењу тумачити закони, као да се ради о умјетничком утиску - с огорчењем прича Нада. Њен стан у Ријеци био је осигуран на око 143 хиљаде њемачких марака, а покућство на 35 хиљада. Кућа за коју је стан замијенила била је старе градње, процијењена на тржишну вриједност од 97 хиљада марака. Било је неопходно уложити позамашна средства како би се довела у задовољавајуће стање. - Иако сам имала све ваљане уговоре, 1999. године преко посредника ступила сам у контакт са бившим власницима, како би се још једном увјерила да ли намјеравају мијењати своју одлуку. Потврдили су ми да остају при њој. Одлучила сам да готово сву своју уштеђевину уложим у преправку куће, а радови су завршени у прољеће 2000. године. Вјештаци су установили да сам улагањем тржишну вриједност куће подигла на 374 хиљаде марака. A онда ме је, као гром из ведра неба, погодила вијест да је Фатима, након смрти свога мужа, покренула захтјев за поништење уговора - жали се Нада. Основ за покретање поништења уговора био је добро познати "Петричев закон". Међутим, он није био довољан, јер се у Надином случају није радило ни о каквом притиску. - Да би овај судски спор добио правну основу, тужиоци су морали да фалсификују низ докумената. На моје запрепашћење то им је пошло за руком, па се питам кога у овој држави штите закони и они који добијају добру плату да их праведно тумаче. По мом дубоком увјерењу, ради се о великој корупцији у судству, а имам низ необоривих доказа да је то тако - тврди озлојеђена Нада, која, вели, неће одустати од чврсте намјере да то и докаже, макар морала ићи до Стразбура. Након судског спора дугог пет година, донесена је пресуда да се уговор о замјени имовине проглашава ништавним, те да Нада мора да напусти кућу у улици Степе Степановића бр. 10. Њен оправдан захтјев да јој се макар намири уложени новац одбачен је и поред чињенице да су судски вјештаци утврдили да се у овом случају ради о готово новом објекту, чија је вриједност много већа него у вријеме замјене имовине. Б. МAКСИМОВИЋ КЛAСИЧНA ПРЕВAРA У жалби, коју је потписао Надин адвокат Мирослав Микеш, наводи се да је пресуда веома спорна. Тужба за поништење уговора је поднесена 22. септембра 2000. године, тј. након смрти Рефика Бахтијаревића, а само он је имао на то право. - Евидентно је да се ради о класичној превари и злоупотреби права и да је такву тужбу требало одбацити као недозвољену. Умрли човјек не може да подноси тужбу. Уговор је закључен посредством агенције, дакле уз изражену вољу обје стране, а поред тога, тужба за његово поништење поднесена је након истека објективног рока од три године. Првостепени суд игнорише ставове вјештака да се ради о новом објекту и доноси одлуку да тужитељка добије у посјед и власништво некретнине које нису биле предмет замјене. Посебно је занимљиво како је суд у Бањој Луци успио да прогласи ништаван уговор који је закључен и овјерен у Ријеци, када је општепознато да је за то надлежан само суд у Републици Хрватској - констатује, између осталог, адвокат Микеш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.