Како је корупција у БиХ постала нерјешив проблем

БАЊАЛУКА - Иако је корупција у БиХ дубоко укоријењена и представља системски проблем, правосуђе јој гледа кроз прсте и једино "набија мишиће" на кажњавању ситних дјела давања и узимања мита, док високи функционери углавном пролазе некажњено или са симболичним санкцијама.

Према подацима Високог судског и тужилачког савјета БиХ (ВСТС) у периоду 2024. и 2025. године надлежна тужилаштва у БиХ подигла су више десетина оптужница и издејствовала 80 пресуда у предметима који се односе на коруптивна кривична дјела. Иако су у евиденцијама ВСТС-а забиљежена 39 случаја која се односе на директоре и 52 случаја у којима су оптужени или осуђени високи функционери, судска пракса показује да се тек симболичан број тих предмета завршава осуђујућим пресудама.

Структура правоснажних пресуда показује да доминирају управо класични, ситни случајеви мита. Тако подаци говоре да је у 2024. години правоснажно осуђена 31 особа, од чега чак 23 за давање и примање мита, док је у 2025. години осуђено 12 лица, углавном за ситне случајеве корупције и трговину утицајем. 

Републичко тужилаштво је током 2024. и 2025. године подигло 30 оптужница против 48 лица за коруптивна кривична дјела, укључујући злоупотребу службеног положаја, примање и давање мита и трговину утицајем.

Када су у питању подигнуте оптужнице најчешће су на оптуженичкој клупи завршавали службеници нижег или средњег нивоа те грађани без јавне функције. То јасно показује да се борба против корупције у пракси завршава на "нижим инстанцама".

- Тужилаштво је у 2024. години подигло 17 оптужница против 32 лица. За кривично дјело злоупотреба службеног положаја или овлашћења оптужени је шест лица, за примање мита седам, а за давање мита 14 лица. Пет лица оптужено је за трговину утицајем. На основу тих оптужница осуђено је правоснажно укупно 31 лице и то три за злоупотребу службеног положаја или овлашћења, два за повреду закона од стране судије или јавног тужиоца. Десет лица осуђено је за примање мита, а 13 за давање мита, док је пет лица осуђено за трговину утицајем - рекли су у Републичком тужилаштву.

Појаснили су да су током 2025. године подигли13 оптужница против 16 лица те су за примање мита оптужили четири лица, а за давање мита 10. 
По један особа оптужена је за трговину утицајем и злоупотребу службеног положаја или овлашћења.

- Током 2025. године правоснажно је осуђено 12 лица, од чега два за примање мита, а шест за давање мита. Четири лица осуђена су за трговину утицајем, а једна пресуда је укинута и враћена на ново суђење - рекли су у тужилаштву.

Напоменули су да су током 2024. и 2025. године вођене истраге против инспектора Пореске управе РС, полицијских службеника, директора јавних установа и предузећа, директора шумских газдинстава, носилаца правосудних функција и других лица.

Иако је статистика о оптужницама и пресудама значајна, судска пракса нам говори да су углавном осуђивани оптужени за ситна кривична дјела корупције као што су примање мита, док су јавни функционери ослобађани, добијали симболичне казне или су им поступци толико развучени да и они понекад забораве да су оптужени.

Овоме у прилог говоре пресуде судова на свим нивоима у БиХ које су најбољи доказ кажњавања "ситнијих" риба и гледања кроз прсте функционерима. Тако је у децембру лани за давање мита полицајцима од 50 КМ у бањалучком Окружном суду на осам мјесеци затвора осуђен Јасмин Сеферовић, а мјесец раније Миливоје Б. кажњен је са 2.500 КМ, јер је полицајцима дао 60 КМ мита да би избјегао прекршајну одговорност.

С друге стране директор Основне школе "Никола Тесла" у Дервенти Љубиша Ђурић ослобођен је оптужби да је злоупотријебио положај и незаконито користио гориво и службено возило школе. На суду су кривице лани ослобођени и начелник Теслића и предсједник СДС-а Милан Миличевић и начелник Одјељења за просторно уређење у општини Теслић Никола Стокић. Иако је тужилаштво тврдило да је ријеч о класичном примјеру политичке трговине утицајем вриједне 100.000 марака, суд је у својој пресуди закључио да докази нису довољни за осуђујућу пресуду.

Тезу да се "висока корупција" више исплати и мање кажњава говори и пресуда којом је Милан Новитовић осуђен на годину затвора, јер је омогућио незакониту исплату 12.000 КМ плате свом претходнику. Њему је уз ову казну изречена тек двогодишња забрана обављања руководећих функција.

Ову пресуду крајем прошле године потврдио је и Врховни суд Републике Српске.

• Милиони на суду, године у ладицама

Тако док се ситна и безначајна корупција углавном кажњава по брзом поступку поједини случајеви у којима су на оптужници високи функционери често годинама путују између судница, док правоснажни епилог изостаје.

То потврђује и недавно укидање пресуде којом је бивши премијер Републике Српске Александар Џомбић првостепено ослобођен оптужби за злоупотребе. Он је правоснажно ослобођен кривице крајем октобра 2023. године, а на одлуку Врховног суда РС, који је случај сада вратио на ново суђење, чекали смо све до децембра 2025. године. Џомбић је оптужен да је злоупотријебио положај приликом додјеле кредита ИРБ РС од 19,4 милиона марака фирми "Енерголинија" који ни до данас није враћен. Тако новим судским поступком улазимо у "зачарани круг суђења" којем се не види крај, док милионски новац није враћен у буџет који је оштећен. Колико се овај случај развлачи говори и податак да је Џомбић први пут у судске клупе сјео у марту 2022. године, тако да се овај процес високе корупције само на суду води већ више од три године и нико не може да каже колико ће још трајати.

С друге стране судска пракса говори како је правосуђе ефикасно када се ради о нижерангираним службеницима или обичним грађанима без заштите. Суспендовани полицајац Полицијске управе Источно Сарајево Предраг Тешановић у Врховном суду Републике Српске крајем децембра лани правоснажно је осуђен на годину затвора због примања мита од 300 КМ од држављанина Саудијске Арабије, док је његов колега Владан Радојчић ослобођен оптужбе. Међутим и овај процес добио је епилог тек након неколико година. Ефикасан и брз рад правосуђа забиљежен је и у случају полицајаца из Дервенте Јована Зорића и Ненада Шаиновића, који су након признања у августу 2024. године осуђени на по годину затвора.
Нешто већу казну од двије године затвора у првостепеном поступку добио је урбанистичко-грађевински инспектор Градске управе Бањалука Душко Бабић, јер је тражио и узео 5.000 КМ мита од Милорада Михајловића да би били обустављени радови на његовој парцели.

• Поступци и истраге

Подаци ВСТС-а говоре и да је значајан број предмета годинама заробљен у жалбеним поступцима. Тако су према подацима ове установе од 2024. до 2025. године другостепени судови потврдили 102 првостепене пресуде, али су истовремено 63 пресуде укинули и вратили на ново суђење. Тек 31 пресуда је преиначена. 

Правни стручњаци сматрају да велики број укинутих пресуда указује на озбиљне пропусте у првостепеним поступцима и додатно успоравање правоснажног окончања предмета.

Лани и преклани спроведено је и неколико истрага високе корупције које још нису добиле свој епилог. Оптужнице још нема у једној од највећих корупцијских афера у Републици Српској, која по размјерама превазилази чак и познати случај "Корона уговори". Ради се о истрази набавке респиратора од стране Фонда здравственог осигурања РС (ФЗО РС). Сумња се да је поменута установа у вријеме пандемије вирус корона мимо правила и процедура набавила 165 респиратора, од којих 85 није погодно за употребу, због чега је још 2024. године покренута акција "Луна" да би била расвијетљена ова афера. Према досадашњим резултатима истраге респиратори су испоручени здравственим установама, а тим набавкама је буџет Српске, како сумња полиција, оштећен за четири милиона КМ. Фирма "Медиетик" од које су набављени респиратори зарадила је чак 12 милиона. Истрагом у овом случају између осталих био је обухваћен и в.д. директора Фонда здравственог осигурања РС Дејан Кустурић и неколико предузећа, али до данас нико за ова недјела није сјео на оптуженичку клупу. 

Оптужницом још није завршила ни истрага против начелника Теслића и бившег предсједника Српске демократске странке (СДС) Милана Миличевића те Мехмеда Дубравца и Меше Јашаревића због постојања основа сумње да су учинили кривично дјело примање мита. 

Тако када се саберу конкретни предмети, оптужнице и пресуде сви бројеви воде ка истом закључку да се у БиХ најбрже и најсигурније кажњавају они који понуде или приме 50 или 60 марака мита, док се предмети у којима се помињу десетине хиљада или милиони марака годинама развлаче по судницама или буду окончани реченицом "нема доказа да је оптужени починио кривично дјело".

• "Доказивање"

Правник Милко Грмуша тврди да је за раширеност корупције у нашем друштву најодговорније правосуђе које су устројили странци којима овакво стање одговара.

- Када је корупција раширена, као што је случај у БиХ, најбољи је доказ да правосуђе не функционише како би требало. Не треба тражити кривце у некаквим вишим силама, одговорност је врло конкретна. Постоји директна спрега људи у правосуђу и политичких функционера. Појединци у правосуђу користе политичаре ради стицања материјалне користи, док политичари заузврат добијају заштиту у осјетљивим предметима - тврди Грмуша.

Нагласио је да се све дешава уз прећутну подршку међународних фактора, амбасада и делегације Европске уније, који се правдају тврдњом да не смију утицати на "независно правосуђе". 

- Правосуђе у БиХ су устројили странци, кроз такозване реформе, прије свега путем Високог судског и тужилачког савјета. То је систем у којем судије и тужиоци практично сами себе бирају и сами себе контролишу. Када би се поименично навели сви носиоци правосудних функција, било би јасно ко је одговоран за данашњи низак ниво поштовања закона у БиХ.

Иако у правосуђу има поштених, стручних и часних судија и тужилаца, систем као цјелина је дубоко труо. Он омогућава да политички функционери на свим нивоима власти раде шта желе, без стварне одговорности - истакао је Грмуша.

Нагласио је да је апсурдно да десет или двадесет центиметара снијега у БиХ представља готово природну катастрофу, а да нико не поставља питање ко је за то одговоран. 

Према Грмушиним ријечима, судови и тужилаштва свој рад често "доказују" једино кажњавањем ситне корупције, мита од 50 марака или појединаца који су без заштите и утицаја. 

- То су предмети на којима се лако прави статистика, јер иза тих људи не стоји нико моћан. Крупни предмети, који укључују високе функционере, трају годинама, све док јавност не заборави и случај и имена актера - казао је Грмуша.

Појаснио је да грађани на корупцију реагују на два начина, једни напуштају земљу, а други остају и чекају да се нешто промијени. Међутим, како каже, промјене су могуће једино ако на изборима почнемо да бирамо људе који нису дио криминалних структура. 

- Политика не може судити, али може бити почетна искра за увођење другачијих пракси. Нажалост често се гласа као на вашару, за оне који боље причају, пјевају или забављају, а не за оне који нуде озбиљна рјешења - сматра Грмуша.

Он тврди да странцима овакво стање одговара и да они БиХ виде као простор без стварне одговорности, погодан за прање новца, нелегалне послове и експлоатацију.

- Без обзира на то да ли је рат или мир, овај простор се деценијама третира као зона у којој је све дозвољено. Историјски гледано, и са истока и са запада, овдје су долазили они који су у нереду видјели прилику за профит - закључио је Грмуша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.