Јесен празник хране у благородној равници

БИЈЕЉИНA - Јесен и почетак зиме вријеме су када семберска равница показује шта има и колико има. A најбољи начин за тако нешто су трпезе славске, сватовске, гостинске, домаћинске...

У плодној и благородној равници увијек је било довољно хране, осим гладних и по злу упамћених раних педесетих година прошлог вијека, када су и у овом крају људи умирали од глади.

Било, па прошло, али трпезе су биле и опстале. Некада је главно јело на свим равничарским трпезама био ћевап, велики комад меса испечен на ватри. Ћевап се стављао испред долибаше, кума, старог свата или најважнијег госта. Сада су од некада гласовитог и сочног ћевапа остали ражњићи, ситни комадићи меса на металној жици.

Касније се трпеза богатила. Углавном под утицајем тада богатијих сремских, бачких и мачванских кухиња, јер су се Семберци са њима повезали као шипка и бубањ.

На семберску трпезу преко Саве и Дрине дошле су штрудле, кисело тијесто, кифлице, торте, пршуте, кобасице, шваргле, кулени... И још долазе нова јела, пикантна, укусна, сочна и хранљива, углавном с јесени и почетком зиме, када почињу крсне славе и свечаности појединих породица.

- Јесен је празник хране у нашој равници, јер је тада свињокољ. То је једини посао који се обавља мобом. Моја породица увијек за зиму ухрани четири или пет свиња, па буде доста меса и прерађевина од њега. То припремају мушкарци, а остало жене. Ко зна колико врста хране оне припреме? Много, сваке године се појави неко ново јело - каже домаћин из села Бродац Милан Јаковљевић.

Нова јела се прихватају у Семберији, али се не запостављају ни стара, традиционална. И сада има уштипака, погача, пројара, пихтила, али и торти и бројних слаткиша по новој рецептури.

- Семберија има своју кухињу, највећим дијелом аутохтону, али препознатљиву. Туристичка организација општине Бијељина то је препознала и настоји да је очува и промовише на смотрама хране, туризма и другим манифестацијама. Семберске домаћице не заостају у кулинарском умијећу за женама из крајева познатим по гласовитим јелима - каже директор Туристичке организације Бијељина Симо Лакетић.

Традиционални семберски ручак почиње супом, а у вријеме поста рибљом чорбом. Потом се на трпезу износи кувана пилетина, у новије вријеме и говедина, са сосом од парадајза који се једино справља у Семберији. Потом иду сарма, печење или риба и на крају обиље колача. Скоро је да нема трпезе или славског ручка а да домаћица не припреми пет-шест торти, какве се праве у ексклузивним ресторанима.

Уз јело се, углавном, служе ракија и пиво, ријетко када вино.

- Бројни семберски етно-ресторани који у посљедње вријеме његују домаћу кухињу, јела припремају по старим рецептима. Очекујем да ће се неко сјетити, па ће почети служити и стари, већ заборављени ћевап, по којима су се познавале само домаћинске куће - каже Лакетић.

Прекосавски рецепти

- Семберци све више прихватају начин припремање меса за зиму као у Бачкој и Срему. Раније су се у овом крају послије свињокоља припремали чварци, крвавица и шваргла. Сланина и остало месо су се сушили. Сада се праве све врсте кобасица и кулени, а месо и сланина се суше по рецептури равница преко Саве и Дунава. Заборављен је ранији традиционални начин сушења меса донесен из старог завичаја, херцеговачког - каже Мићо Љубојевић из Бродца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.