Јеромонах Теофил, настојатељ манастира Осовица код Српца, за Глас Српске: Природа доказује побједу живота над смрћу

Васкрс је највећи од свих хришћанских празника, јер свједочи о пресудном тренутку у историји човјечанства, када је Христос побиједио смрт и подарио људима вјечни живот. Природа је најбољи примјер побједе живота над смрћу, јер и сјеме које засадимо умире, а затим се из њега рађа нови живот.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" настојатељ манастира Осовица код Српца, јеромонах Теофил.

- Након васкрсења Христос је дошао међу своје апостоле и затражио да једе, а они су му дали рибу и мед у саћу, а апостол Тома је позван да стави прсте на његове ране, да би се тако увјерио да је Исус тијелом присутан, што су били докази да се радило о васкрслом Господу. Он је био историјска личност, о чему свједоче не само јеванђеља, већ и извјештаји који су поднесени римском сенату, у којима јасно стоји да је човјек који није био хришћанин писао о Христу као о некоме ко чини чуда каква до тада нису виђена - каже јеромонах Теофил.

* ГЛАС: Шта је то на шта православни вјерници највише треба да обрате пажњу када је ријеч о прослави Васкрса, највећег хришћанског празника, који симболизује побједу вјере и живота над смрћу?

ЈЕРОМОНАХ ТЕОФИЛ: Читајући Свето писмо, видимо да цијели Стари завјет представља припрему за долазак Христа, а ако Христос није васкрсао, узалуд је вјера наша, говори апостол. Васкрс треба да буде дан када ћемо преображени постом и молитвом и причешћени Светим тајнама доживјети љубав коју примамо од Бога, али је истовремено и узвратити, како њему тако и нашим ближњима. Поштујмо двије највеће заповијести: "Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим, свом снагом својом" и "Љуби ближњег свога као самог себе", јер љубав је услов за врлине, узоран и честит живот и заједницу са Богом и ближњима.

* ГЛАС: Да ли је вишенедјељни пост најбоља припрема вјерника пред Васкрс?

ЈЕРОМОНАХ ТЕОФИЛ: Пост има духовну, али и тјелесну димензију, јер се кроз уздржавање од мрсне хране, молитву и сређивање сопствених мисли припремамо за сусрет са васкрслим Христом. Видимо у Старом завјету да су постили Мојсије и Илија, а знамо да је постио и Христос. У цијелој историји цркве, дугој двије хиљаде година, пост је једна од најважнијих дисциплина која доводи до суштинске промјене човјека у физичком и духовном смислу.

* ГЛАС: Је ли управо овај празник права прилика за вјерујући српски народ да се још више окрене правим вриједностима, породици и бризи за најближе?

ЈЕРОМОНАХ ТЕОФИЛ: У Светом писму стоји: "Видјех лице брата свога, видјех Бога свога". Увијек се сјетите тога, а поготово за празнике. Живјети у заједници не треба да нам представља само обавезу, већ радост. Сваки празник у години који слави Христа, празник цркве, треба да нам буде радостан, јер доживљавамо духовни преображај, а за тај чин се припремамо постом и молитвом. То је прилика да се присјетимо вјечних, небеских вриједности на које нас позива Господ, али и наша савјест и морамо тежити ка томе да нам сваки дан у години донесе духовни преображај, а не само празници.

* ГЛАС: Какву бисте поруку послали поводом највећег хришћанског празника?

ЈЕРОМОНАХ ТЕОФИЛ: Својим васкрсењем Христос је показао да је истинити Бог, друго лице Свете тројице, обећани Месија и онај кога смо чекали још од изласка из раја Адама и Еве. Доласком Христа започела је нова ера за људски род. Корачајмо путевима Господњим и имајмо довољно љубави међу собом, јер ће само тако препознати да смо ученици Христови и дјеца Божија.

* ГЛАС: Јесу ли манастири жила куцавица православља?

ЈЕРОМОНАХ ТЕОФИЛ: Сваки храм, било манастирски или парохијски, има идентичан смисао, а то је да представља духовне оазе светог православља. Они су подигнути вољом Божијом, јер им је прије свега Бог одредио мјесто, а не људи. Ипак, манастири су у нашем народу кроз вијекове чували вјеру и национ, јер су парохијски храмови чешће уништавани и остајали пусти. Као што каже стара народна изрека, "манастири и криво гудало, то је нашу вјеру очувало".

* ГЛАС: Колики је значај вјере у времену у којем се младим људима све више материјалне ствари представљају као приоритетне?

ЈЕРОМОНАХ ТЕОФИЛ: Човјек је психосоматско биће које има материјалне и духовне потребе. Као што морамо да се хранимо да бисмо живјели, тако нам је потребна и духовна храна. Човјек који занемари духовне потребе, суочиће се са проблемима. Он може инсистирати на материјалном, које ће му бити главна преокупација, али ће га то довести само до одређене границе, јер све што је материјално има границе, док је духовна страна назначење човјека вјечни живот. Колико год изгледало да су млади у данашњем времену окупирани материјалним богатством, постоји доста њих који жуде за духовношћу, придржавају се поста, похађају богослужења и труде се да задобију благослов Божији и у животу им све иде пуно лакше и једноставније у односу на оне који се занимају само материјалне ствари.

* ГЛАС: Недавно је у манастир Осовица донесена чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице, која ту трајно остаје. Да ли је због тога повећан број вјерника који долазе у манастир?

ЈЕРОМОНАХ ТЕОФИЛ: Долазак иконе Пресвете Богородице Тројеручице представља благослов цијелој Епархији бањалучкој, али и много шире. Поготово нама који живимо у овој светој обитељи, али и онима који нас свакодневно посјећују. Њеним доласком све се преобразило у нашем манастиру и захваљујем на овом дару првенствено Богу, па нашем оцу и архијереју, епископу бањалучком господину Јефрему и братији манастира Хиландар. Ријека народа поклонила се икони Пресвете Богородице док је била изложена у Бањалуци, а након што је стигла у Осовицу, многи долазе да би од ње затражили благослов, узносили јој своје молитве и благодарили за све што богомајка чини за нас.

* ГЛАС: Радови на изградњи храма на темељима некадашњег манастира Осовица из 14. вијека почели су 2010. године и свакодневно напредују. Докле се стигло са радовима?

ЈЕРОМОНАХ ТЕОФИЛ: Све иде у континуитету захваљујући благодати Божијој, молитвама и огромној подршци нашег архијереја, као и добрих људи који помажу да наша светиња напредује у материјалном и духовном погледу. Након доласка чудотворне иконе, осветили смо конак у који се преселила братија нашег манастира, а ове године на празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице 25. јула планирамо освећење саборног храма. Прије неколико дана смо осветили помоћни објекат, у којем се налази и капела посвећена васкрсењу Господњем, која је намијењена за прислуживање свијећа, а тренутно градимо велику народну трпезарију, у којој ћемо се сабирати након богослужења.

* ГЛАС: Да ли постоје легенде или народна предања у вези са манастиром Осовица?

ЈЕРОМОНАХ ТЕОФИЛ: Не посједујемо много историјских података о некадашњем манастиру који су највјероватније срушили Турци након неуспјелог похода на Беч 1695. године. Али сваког дана се открива нешто ново. Знамо да се радило о светињи из времена Немањића и највјероватније је представљао задужбину краља Драгутина, који је био задужбинар и ктитор већине манастира на простору некадашње Усоре и Соли. Међу њима су и Липље, Ступље, Озрен, Ловница, Тавна, Папраћа, Возућица и други. Претпоставља се да је и наш манастир из тог периода, а о томе говори отисак манастирског печата, који је вјерно описан у "Дабробосанском источнику" и на којем стоји натпис - Манастир Благовијести пресвете Богородице - Осовица 1330. године. Постоје и подаци након турског пописа из 1604. године у којима се говори да игуман Аврам баштини Горњу Лепеницу и служи у манастиру испод историјског утврђења под називом Осовик. Пронашли смо и имена осовичког игумана Христофора, јеромонаха Симеона, Василија и Исаије, монаха Ефтимија и Аксентија, а прије неколико дана сазнали смо и за монахе Теофана и Никанора, захваљујући сачуваном фрагменту Помјаника из манастира Бање код Прибоја. Полако, али сигурно, долазимо до неких нових сазнања и почиње се склапати историјска слика ове наше велике светиње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.