Јасминка Вучковић: Љубав и хуманост мијењају живот

За мене су празници посебно вријеме када видим колико љубав и солидарност могу промијенити живот једног дјетета и његове породице и због тога сам поносна на сваки корак који смо направили.

Рекла је то у интервјуу за "Глас" директорица Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству "Душа дјеце" Јасминка Вучковић и додала да је у 2025. години, захваљујући подршци донатора и хуманих људи, више од 400 дјеце добило могућност да се лијечи и дијагностикује у иностранству.

- Заједно са породицама смо и прошле године провели бројне тренутке радости и заједништва, од празничних излета до свакодневне подршке у најтежим моментима - казала је Вучковићева.

ГЛАС: Крај године традиционално је донио и хуманитарну акцију "С љубављу храбрим срцима". Када се осврнете на протекле године, како бисте оцијенили рад фонда и да ли је оправдао своје постојање?

ВУЧКОВИЋ: Осам година рада је један мали, али веома значајан јубилеј. Фонд солидарности "Душа дјеце" основан је крајем 2017. године, а прва средства за рад прикупљена су управо на донаторској вечери "С љубављу храбрим срцима". Тај новац био је пресудан, јер смо већ почетком јануара 2018. године имали прво дијете које је требало да буде хитно упућено на лијечење у иностранство. Да није било те акције, не бисмо имали иницијална средства да реагујемо одмах. Данас, осам година касније, могу с пуном одговорношћу да кажем да је фонд у потпуности оправдао своје постојање и да је системски ријешио једно од најосјетљивијих питања, финансирање лијечења и дијагностике дјеце ван Републике Српске.

ГЛАС: Од оснивања Фонда солидарности колико је дјеце упућено на дијагностику и лијечење у иностранство и о којим средствима је ријеч?

ВУЧКОВИЋ: Од 1. јануара 2018. године до данас, посредством Фонда солидарности упућено је укупно 1.237 дјеце. Издато је 3.312 рјешења, јер су нека дјеца на лијечење и дијагностику одлазила више пута, а нека се и даље лијече у континуитету. Укупно је од оснивања фонда утрошено око 44 милиона марака. Само у прошлој години издата су 1.143 рјешења за 489 дјеце, што је готово трећина укупног броја рјешења од оснивања фонда. За лијечење и дијагностику дјеце лани је утрошено око десет милиона КМ, а највећи појединачни износ износио је 702.403 долара, уплаћених клиници у САД за лијечење једног дјечака.

ГЛАС: Због којих дијагноза су дјеца најчешће морала на лијечење ван Српске и у које земље су углавном одлазила?

ВУЧКОВИЋ: Током прошле године највећи број захтјева односио се на развојне поремећаје, укључујући поремећаје из спектра аутизма, али и на генетске дијагностике, које захтијевају врло специфичне анализе. Када је ријеч о лијечењу, готово да не постоји област педијатрије из које нисмо имали пацијенте, од офталмологије, оториноларингологије и ортопедије, до неурохирургије и спиналне хирургије. Дјеца су лијечена широм Европе, у Италији, Њемачкој, Француској, Шпанији, Турској, Великој Британији, Чешкој, Швајцарској, али и у САД, Јужној Кореји, Русији и Бјелорусији. Не постоје територијалне баријере, једини критеријум је квалитет и безбједност лијечења.

ГЛАС: Да ли сте и након завршеног лијечења остали у контакту са породицама и дјецом и како изгледају те приче данас?

ВУЧКОВИЋ: Ми с тим породицама не прекидамо контакт. Напротив, оне постају дио нашег живота. Искрено могу рећи да данас имам 2.000 породица које доживљавам као своје. Не прође дан да се неко не јави, пошаље фотографију са контроле, са лијечења, из школе, са такмичења, са свадбе. Имамо дјецу која су одавно престала бити корисници фонда по годинама, а и даље су уз нас, као спортисти, студенти, млади људи који живе пун живот. То су приче које вам врате снагу и подсјете зашто радите овај посао.

ГЛАС: Колико је захтјева до сада одбијено и на шта су се најчешће односили ти случајеви?

ВУЧКОВИЋ: Када кажемо да је захтјев одбијен од стране фонда, то не значи да је дијете одбијено од стране система. Најчешће се ради о захтјевима који нису у складу са законом, рецимо, лијечења која немају медицинску препоруку или се односе на терапије чија ефикасност није научно доказана.

У таквим случајевима сједнемо с родитељима, разговарамо, објаснимо шта јесте, а шта није могуће и покушамо пронаћи алтернативно рјешење у оквиру здравственог система.

ГЛАС: Колико је тешко у људском смислу саопштити породици да њихов захтјев не може бити одобрен?

ВУЧКОВИЋ: Није лако. То су тешки, емотивни разговори који нас често исцрпе и психички и људски. Али једини начин је искрена и отворена комуникација. Не можемо бол осјетити као они, али можемо бити ту, разговарати и тражити рјешења заједно.

ГЛАС: Осим финансијске помоћи на које све начине Фонд "Душа дјеце" помаже породицама?

ВУЧКОВИЋ: Врло рано смо схватили да је породицама неопходна и психолошка подршка па смо потписали меморандум о сарадњи са Друштвом психолога Републике Српске. Осим тога организујемо излете, дружења, активности за дјецу и родитеље, радимо на дестигматизацији тешких болести и трудимо се да наш рад има душу, а не да се сведе само на бројеве и уплате.

ГЛАС: Који су за Вас лично најтежи, а који најљепши тренуци у раду фонда?

ВУЧКОВИЋ: Најтежи тренуци били су током пандемије "ковида", када су дјеца остајала у иностранству без родитеља, када су се границе затварале и када смо губили битке. Али живот увијек нађе начин да вас подсјети зашто се не смије одустати. Најљепши су тренуци када видите дијете које је некада било у животној опасности како данас трчи, иде у школу, држи говор или планира будућност. То су тренуци који вас носе.

ГЛАС: Шта бисте поручили породицама и људима добре воље у новој години?

ВУЧКОВИЋ: Породицама поручујем да не одустају и да знају да нису саме. А јавности да хуманост није само новац, понекад је довољно пола сата времена, разговор, помоћ у свакодневним стварима. Желим свима срећне празнике, много здравља и што мање разлога да нам се обраћају, а ако се и обрате, да знају да смо ту.

Апели

ГЛАС: Да ли је оснивањем фонда заустављена пракса прикупљања новца "од врата до врата" и како грађанима објаснити да за поједине апеле више нема потребе?

ВУЧКОВИЋ: Фонд је управо и основан да би таква пракса била заустављена. Ми новац никада не уплаћујемо родитељима, већ искључиво здравственим установама, на основу предрачуна и медицинске документације. То обезбјеђује транспарентност и спречава злоупотребе. Апелујем прије свега на медије и јавност да прије објављивања хуманитарних акција провјере да ли се породица обратила фонду. Једним телефонским позивом може бити спријечено много забуне, стреса и непотребног прикупљања новца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.