Јасминка Кривокућа, генерални директор Пошта Српске: Ускраћени смо за десетине милиона и стигли до добити

Иако је добит "Пошта Српске" мала, она није занемарива, нарочито ако се упореди шта смо у претходном периоду морали да надокнадимо. Довољно је само погледати које приходе су "Поште" имале до 2007. године, а без којих смо у међувремену остали.

Ријеч је о 32 милиона КМ које је прво требало надокнадити, а тек онда стварати простор за пут ка позитивном пословању. Истакла је то генерални директор "Пошта Српске" Јасминка Кривокућа.

* ГЛАС: "Поште Српске" су међу ријетким јавним предузећима у РС која су 2015. годину завршила позитивно. Добит није значајна и велика, али колико је важна порука да се може пословати и другачије од милионских губитака јавних компанија?

КРИВОКУЋА: "Поште Српске" су у 2015. години оствариле добит од 30.978 КМ. Добит је остварена искључиво од услуга које пружамо, а томе су значајно допринијеле и нове услуге "брза пошта" и "биз експрес" и поштивање Закона о поштанским услугама РС од стране највећих корисника. Иако је добит мала, није занемарива, нарочито ако се упореди шта смо у претходном периоду морали да надокнадимо. Довољно је само погледати које приходе су "Поште" имале до 2007. године, а без којих смо у међувремену остали. Ријеч је о 32 милиона КМ које је прво требало надокнадити, а тек онда стварати простор за пут ка позитивном пословању.

* ГЛАС: Да ли је тих 32 милиона марака о којима говорите била нека врста сигурних прихода на које су "Поште" могле рачунати до 2007. године?

КРИВОКУЋА: "Поште" су од 2007. године остале без до тада сигурног прихода, али и имале непланиране расходе. Много тога је утицало на пословање "Пошта" па тако више нисмо могли да рачунамо на приходе по основу пет одсто од "Телекома Српске" што је годишње износило 14,5 милиона КМ, закупа од "Телекома" од 1,5 милиона, трошка наплате рачуна "Телекома" на шалтерима "Пошта" од милион и закупа од бившег ЦИПС-а у износу од милион КМ. Због повећања стопе доприноса на плате за 12,6 одсто на годишњем нивоу смо имали повећање расхода у износу од 3,5 милиона КМ, повећање топлог оброка са 170 на 185 марака годишње нас је коштало 3,8 милиона, а наслијеђени и непланирани расходи из ранијег периода износили су 6,77 милиона КМ. Треба напоменути да су у 2006. години биле знатно мање стопе доприноса као и цијена топлог оброка. Поређења ради, расходи само када је ријеч о ове двије ставке у 2006. години износили су 39,68 милиона, а у 2015. издвојено је 57,31 милион КМ. У том периоду није дошло до значајног броја запошљавања нових радника, већ је дошло до повећања стопе доприноса и топлог оброка. Какво би пословање "Пошта" било да су ти приливи остали до данас, лако је израчунати. Дакле, ако посматрамо позитивно пословање тада и данас, можемо рећи да је оно неупоредиво. Позитивно пословање у 2015. години тиме је још значајније, иако је оно минимално, јер да није било одлива, данас бисмо добит изражавали у милионима.

* ГЛАС: У протекле двије године било је и доста непредвиђених догађаја. "Поште" су претрпјеле милионску штету у катастрофалним поплавама 2014. године. У медијима су се, додуше, доста штуро појављивале и информације да је доста новца "Пошта Српске" остало у Бобар банци?

КРИВОКУЋА: Није то никаква тајна. "Поштама Српске" је у Бобар банци остало 909.000 КМ, што је готово пола од износа који мјесечно издвајамо за нето плате за 2.269 радника. Имали смо и неколико одлива новца, па смо правду морали потражити судским путем. Пореска управа нам је у 2014. години блокирала готово милион и по КМ. Рјешењем Окружног суда Пореска управа је обавезана да нам врати на основу комуналне таксе 500.000 КМ. Поврат ових средстава је у току. Међутим, велика је неизвјесност и како ћемо наплатити блокирана средства у Бобар банци.

* ГЛАС: Колику су штету претрпјеле "Поште" у мајским поплавама 2014. године и да ли сте се опоравили од те природне катастрофе?

КРИВОКУЋА: Укупна штета процијењена је на 3,8 милиона КМ. Објекти и имовина предузећа оштећени су у свим општинама које су биле поплављене у мају 2014. године. До сада смо у обнову објеката уложили 480.000 КМ, међутим, посљедице поплава су видљиве и данас, јер још у потпуности нису обновљени сви објекти. На објекту Главне поште у Добоју штета је вишемилионска по основу прихода и физичке штете, јер она још није у функцији. До сада смо оспособили двије мање поште у Добоју, а недавно смо отворили и обновљени објекат Поште у Шамцу.

* ГЛАС: Вратимо се пословању у 2015. години. Да ли је предузеће могло остварити боље резултате?

КРИВОКУЋА: Уколико се добити од 30.978 КМ из 2015. године додају добици утврђени директно у капиталу, евидентно је да су "Поште Српске" у претходној години оствариле профит од 496.650 КМ. Иако смо задовољни оствареним финансијским резултатом, очекивали смо и нешто већу добит. Али не треба заборавити које већ набројане приходе смо изгубили и која би добит била у билансним позицијама да се није десио одлив тих средстава и које смо приходе требали повећати да бисмо надомјестили тих пет одсто од "Телекома". Пошта као предузеће од јавног значаја у већини земаља послује са малом добити, а за веће пословне успјехе неопходна је потпуна реорганизација пословања. Најважније је да останемо у плусу и да и даље будемо у могућности редовно да исплаћујемо плате за 2.269 радника. С друге стране, у 2015. години расходи су достигли 57,28 милиона, док су обавезе достигле 19,57 милиона, од чега се на дугорочне односи 2,31 милион, а на краткорочне 17,26 милиона КМ. Међутим, то је само пресјек на дан 31. децембар који се зависно од дневног прилива новца мијења. На примјер, обавезе на дан 29. фебруар 2016. износиле су 5,02 милиона, док су потраживања истог дана износила 4,21 милион КМ. Драстична разлика! Али зато многи, користећи селективне податке, са тенденциозном намјером злоупотребљавају и обмањују јавност. Упркос пословању у тешким условима, чињеница је да су "Поште" у периоду од 2006. до 2016. године инвестирале 21,52 милиона КМ, понављам, опет без оних прихода који су по сили закона престали. До тада је са свим тим приливима у периоду од 1997. до 2005. године инвестирано 37,83 милиона КМ.

* ГЛАС: Недавно је Уставни суд БиХ донио пресуду која би могла и те како уздрмати не само "Поште Српске", већ све поштанске оператере у БиХ. Најједноставније речено, пресуђено је да поједина комунална предузећа рачуне потрошачима више не морају достављати путем поште. С једне стране ова пресуда је протумачена као укидање монопола које су имали поштански оператери, али с друге стране, значи да рачуне и другу пошту може достављати ко год хоће?

КРИВОКУЋА: Пресуда Уставног суда БиХ, уколико постане правоснажна, је почетак краја јавног поштанског оператера РС. Иста судбина чека и друга два поштанска оператера. Наведеном одлуком пресуђено је да комунално предузеће "Будућност" из Лакташа није дужно да рачуне корисницима доставља путем "Пошта Српске". Ова одлука не само што није у складу са законом, него је преседан, прије свега, због тога што из ове одлуке проистиче да "Поште" оспореним законом задиру у имовину тог предузећа?! Како то да поштивањем закона једно предузеће може да умањи имовину другог предузећа? Апсурдно! Поставља се питање како, према мишљењу Уставног суда БиХ, у имовину не задиру друга јавна предузећа попут електродистрибутивних предузећа, водовода, ТВ оператера… Невјероватно, али врло често освану наслови у медијима гдје "Поште" прозивају за монополски положај. На шта? На сеоске прагове? Постављам сљедеће питање које је уједно и одговор да нисмо монополисти: Да ли конкуренцију у пословању имају "Водовод", "Чистоћа", "Електродистрибуција"? Немају. Како "Поште" могу бити монополисти поред "Еуроекспреса", ДХЛ-а, "Федекса", "Интајма"? Али, уколико се заиста настави одузимање послова због којих је предузеће и основано, плашимо се да ће нам управо остати само они прагови које силне курирске службе неће обилазити, јер им се то не исплати, дакле, удаљени сеоски прагови које пошта ни у једном систему није изневјерила. Комунална предузећа и други који имају курирске службе нека се региструју за поштанску дјелатност и онда нека грађанима уз одвоз смећа достављају и рачуне. То је потпуно бесмислена пресуда и, уопште, покушај да се на потпуно нерационалан начин униште поштански оператери - предузећа која су, подсјећам, од општег интереса.

* ГЛАС: Ипак, многи се жале да су услуге поштанских оператера прескупе и да се управо због мањка конкуренције може говорити о монополу?

КРИВОКУЋА: Чињеница је да наше цијене формира Влада РС, која при том мора бити друштвено и социјално осјетљива. Из тог разлога цијене поштанских услуга су једнаке за све грађане РС, највише како би били заштићени становници у руралним подручјима, који би, у случају либерализације поштанских услуга односно слободног формирања цијена, морали да плаћају пуно веће цијене него корисници услуга у градовима. Дошли би у апсурдну ситуацију, јер би по тој логици била казна живјети у руралним срединама. Када би се то догодило, примјера ради, достава поште у неко бањалучко градско насеље износила би 0,30 КМ, а у нека удаљена мјеста попут Купреса, Дринића, Источног Дрвара, Осмака 50 КМ! Дакле, прихватањем те самодоставе ми бисмо фактички казнили становништво које живи на селу, а то није у интересу оснивачу "Пошта", дакле, није у интересу РС, јер либерализација носи дискриминацију становништва по мјесту становања. Уосталом, управо зато државе и оснивају јавне поштанске оператере, а у нашем случају оснивач су органи ентитета. Све ово говори са каквим смо се изазовима ми суочавали. Ови подаци најбољи су свједок колико су погрешне тврдње неких по којима су "Поште" у задње двије године оствариле симболичну минималну добит. У стварности, наша добит је много већа јер смо тај, већ побројани губитак прихода од 32 милиона КМ, надомјестили пласирањем нових услуга и резањем сопствених трошкова. Зар је износ од 32 милиона занемарив? Уз све отежавајуће факторе који су се дешавали, позитивно смо пословали и у 2014. и у 2015. години. Прошлу пословну годину смо завршили са добити од око 30.000, док смо 2014. годину завршили у плусу од 70.000 КМ. Резултат је тим значајнији ако знамо да је 2014. прва након чак 11 година у којој су "Поште" завршиле годину са позитивним пословним резултатом. Ови подаци дају нам снажне аргументе да са задовољством можемо рећи да су "Поште" спремне да се изборе са свим изазовима. Још од 2007. године почели смо постепено да смањујемо број запослених, укључујући и новозапослене. У том периоду смањен је број запослених за 380, а успјели смо да примимо и младе квалитетне кадрове. При том водимо рачуна да запошљавамо младе и квалитетне раднике са одговарајућом стручном спремом.

* ГЛАС: Да ли "Поште Српске", имајући у виду све изазове, имају будућност и како видите пословање у овој години?

КРИВОКУЋА: Чињеница је да ће и наредних неколико година многи рецидиви из бившег система некадашње државе утицати на пословање, као што је имовина и капитал који ће директно кроз укњижавање или искњижавање утицати на финансијски резултат предузећа као и неки непланирани догађаји попут ликвидације банке у којој имате рачун предузећа, на које не можете утицати. Све то побројано знатно може измијенити резултат пословања. Управо због тога сматрам да се такве промјене у књиговодству морају мијењати, а првенствено мислим на контни план и обрасце по завршном рачуну, да се тачно одвоје такве ставке, јер колико сам до сада упозната, медији много не разумију шта је резултат пословања текуће године, а шта су књиговодствене промјене из ранијих периода, које утичу на резултат пословања. Поменуте књиговодствене промјене испливају доношењем неких закона и онда крајњи резултат пословања повлачи неке давно прошле догађаје који се у текућој години рефлектују кроз резултат пословања. Да бисмо и даље позитивно пословали, потребна нам је реорганизација предузећа, укључујући приватизацију појединих дијелова компаније, али и измјене појединих закона. Првенствено мислим на безготовински платни промет, који је законима о безготовинском платном промету из 2001. године промијењен на штету поштанских система у земљама транзиције. Морамо то мијењати, јер поједина рјешења Европске комисије су нам укинула нека добра законска рјешења попут постојања некадашње СДК коју би данас могле наслиједити "Поште" са својом инфраструктуром, ако успијемо промијенити нека законска рјешења, односно ако нам дозволе међународне финансијске институције. Уколико све сумирамо, без обзира на све, "Поште" имају будућност. Проблем је што су "Поштама" у прошлости додаване разне пропратне службе и сервиси, које можемо "изнајмљивати" од других и на тај начин остварити огромне уштеде у односу на бруто плате у тим организационим дијеловима. Државна предузећа морају се преоријентисати најприје са становишта власничке структуре, па тек онда организационо. На крају крајева, апсурдно је очекивати резултате кад се сервира организациона структура, укључујући и кадровска питања. Оплодња капитала, напросто, не познаје такве категорије. Из овог разлога и не могу се очекивати велики помаци и бољи финансијски резултати у јавним предузећима.

Закон о раду

* ГЛАС: Ви сте један од великих послодаваца у РС. Од почетка 2016. године на снази је и нови Закон о раду. Како се закон показао у пракси?

КРИВОКУЋА: Када је ријеч о новом Закону о раду, незадовољни смо, прије свега, због одредбе којом је горња граница за одлазак у старосну пензију одређена на 65 година. Да је ранији закон остао на снази, у идуће три године пензионисали бисмо око 150 радника. Међутим, нови закон нам је наметнуо таква рјешења да ће у наредне три године у пензију отићи свега 40 умјесто 150 радника. За нас је то велико оптерећење, прије свега, са становишта квалитета. Не може исти обим и квалитет рада дати запослени који има 30 година и онај који има више од 60 година, а битно је напоменути да се највећи трошкови у пошти, односно 70 одсто њих односе управо на бруто плате запослених. Тим мотивима вођени, подржавамо иницијативу Уније удружења послодаваца да се ипак поступи по Закону о Фонду ПИО и да се у пензију иде са 40 година радног стажа.

Пословање "Пошта Српске" у посљедњих пет година

2015.          + 30.978 КМ

2014.          + 68.974 КМ

2013.          - 6,72 милиона КМ

2012.          - 2,04 милиона КМ

2011.          - 956.668 КМ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.