Јања Тодоровић: Српски народ има силе у себи да изгради бољи свет

На Српском народу је одговорност, више се од њега тражи јер му је више дато, да буде пример добра осталим народима у региону и свету. Он има силе у себи да изгради бољи свет од овог који нам је понудила западна цивилизација кроз своје инструменте рушења и уништавања људи, природе, духа и етике. Они руше ми градимо, лепше и боље него што је пре било.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" мисионар Српске православне цркве Јања Тодоровић.

* ГЛAС: Како је дошло до тога да постанете мисионар?

ТОДОРОВИЋ: Мисионарење је апостолство, мисионар је онај ко је од Бога позван и послат да посведочи људима пут спасења, који нам је откривен од Бога. Цркве и хришћанске организације су ме позивале на предавања почетком деведесетих и представљале као мисионара и православног публицисту. Добила сам благослов патријарха Павла да у то време народу говорим о духовној опасности од окултизма и секти. Религија ме је увек интересовала, и била сам одушевљена могућношћу да будем ангажована у области духовног рада.

* ГЛAС: Која су најчешћа питања која Вам постављају посјетиоци предавања?

ТОДОРОВИЋ: Питања на која људи траже одговоре тичу се њиховог живота, здравља, породице, деце, брака, посла, избављења од невоља које су их задесиле, углавном практична. Ређе траже духовне одговоре на смисао постојања, на исправљање грешног живота ради задобијања благослова Божијег. Најређе трагају за љубављу, миром и благодатним животом.

* ГЛAС: Ко су најчешћи гости на Вашим предавањима, да ли међу њима има личности из политичког и јавног живота?

ТОДОРОВИЋ: Сада радим у Храму Светог Саве у Београду, у области духовно-мисионарској. На предавања долазе многе личности из политичког, културног и јавног живота. И сама познајем многе верујуће хришћане који су познати. Мени су сви људи исти, јер гледам на душу ближњег, а не на одело. Нећу наводити имена, јер се бојим да неког не изоставим, а другог претпоставим. Многе познате личности данас јавно исповедају своју веру, што је драгоцено. Народ слуша шта ће они рећи, а један добар пример вреди више од хиљаду лоших.

* ГЛAС: Колико је тешко бавити се мисионарским радом, колико наилазите на разумијевање?

ТОДОРОВИЋ: Предивно је и лако, јер радим оно што волим. Не знам, нећу и не могу, не постоји. Никада никога нисам одбила свеједно где сам позвана: у село, град, славне палате, или код страдајућих и болних. Постоји тајна духовног живота: тамо где је већа невоља већа је и благодат. Код људи наилазимо на разумевање, прихватање, подршку. Понекад, мада ретко, добијам критику и клевете. Aли, не обазирем се на то. Благодарим и у невољама, јер су најбољи учитељи.

* ГЛAС: Колико се, према Вашем мишљењу, људи данас међусобно поштују и воле и колико су спремни да помогну ближњима, али и непознатим особама?

ТОДОРОВИЋ: Ово питање је веома присутно у цркви и друштву. Сама често будим успавану савест ближњих алармирајући на помоћ немоћнима, јер ће сутра и теби требати, а ко ће се смиловати? Без милостиње, духовне и физичке, не можемо се спасити. Тешко људима којима срце постане хладно и бездушно, то је духовна смрт пре физичке. Охладнела је љубав многих, али не свих. Добро дело је лични чин, не гледајмо шта други чине, и не чекајмо на доброчинства безличног мноштва. Свуда око нас су прилике за мала и велика добра дела, не пропуштајмо шансе јер сад је час и сад је време најбоље.

* ГЛAС: Колико је битно за земљу да њен народ има вјеру, и какво је према Вашем мишљењу, у земљама региона данас стање у вези с тим питањем?

ТОДОРОВИЋ: Однос народа према Богу и Цркви је најбитнији, то је духовна вертикала која један народ чини словесним, христоносним, одуховљеним, и одређује његово место у заједници историјских народа чије постојање има вечни смисао и чија дела утичу на ток историје, као што је до сада био српски народ. На српском народу је одговорност, више се од њега тражи јер му је више дато, да буде пример добра осталим народима у региону и свету. Он има силе у себи да изгради бољи свет од овог који нам је понудила западна цивилизација кроз своје инструменте рушења и уништавања људи, природе, духа и етике. Они руше ми градимо, лепше и боље него што је пре било. У својим предавањима стално позивам и римокатолике, и протестанте и муслимане и окултисте и атеисте, да упознају висину, дубину и ширину Светог Православља. Да открију у себи Човека, обоженог Човека, свечовека.

* ГЛAС: Која је Ваша основна порука Србима у Републици Српској, Србији, региону, свијету?

ТОДОРОВИЋ: Путујући видела сам како живе Срби и код нас и у свету. A видела сам како живе и остали народи. Потребно је интезивно мисионарење међу Србима да задобију свест о вишем смислу свога постојања. Наследили смо Свету веру Православну, накалемљени смо на светородну лозу великих и светих личности са којима смо у сродству, и изаберимо, хоћемо ли да будемо њима слични или демонима који су запосели душе многих. Наша служба има васељенску димензију. Прво да уредимо свој дом, а ово зло време ће проћи, још ћемо ми гледати торжество славе Божије на распетом Србу који много трпи, али се не одриче Христа.

Црква

* ГЛAС: Колико је вјера и црква присутна или ван нашег друштва данас?

ТОДОРОВИЋ: Црква је вечна, света организација сачињена од Бога, анђела и људи. Само они који су огреховљеним животом од ње одвојени мисле да није довољно присутна. Ми нисмо присутни и причасни вечном животу који нам нуди вера. Све пролази, све моде, идеологије, философије, сва знања, сва умећа, а Црква вечно остаје. Видим да интензиван верски живот освећује и облагодаћује све форме живота, има много оних који траже овакав живот, нарочито у великим градовима, и срећнији су од оних који проводе живот у празним уживањима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.