Janja Todorović: Srpski narod ima sile u sebi da izgradi bolji svet

Na Srpskom narodu je odgovornost, više se od njega traži jer mu je više dato, da bude primer dobra ostalim narodima u regionu i svetu. On ima sile u sebi da izgradi bolji svet od ovog koji nam je ponudila zapadna civilizacija kroz svoje instrumente rušenja i uništavanja ljudi, prirode, duha i etike. Oni ruše mi gradimo, lepše i bolje nego što je pre bilo.

Rekla je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" misionar Srpske pravoslavne crkve Janja Todorović.

* GLAS: Kako je došlo do toga da postanete misionar?

TODOROVIĆ: Misionarenje je apostolstvo, misionar je onaj ko je od Boga pozvan i poslat da posvedoči ljudima put spasenja, koji nam je otkriven od Boga. Crkve i hrišćanske organizacije su me pozivale na predavanja početkom devedesetih i predstavljale kao misionara i pravoslavnog publicistu. Dobila sam blagoslov patrijarha Pavla da u to vreme narodu govorim o duhovnoj opasnosti od okultizma i sekti. Religija me je uvek interesovala, i bila sam oduševljena mogućnošću da budem angažovana u oblasti duhovnog rada.

* GLAS: Koja su najčešća pitanja koja Vam postavljaju posjetioci predavanja?

TODOROVIĆ: Pitanja na koja ljudi traže odgovore tiču se njihovog života, zdravlja, porodice, dece, braka, posla, izbavljenja od nevolja koje su ih zadesile, uglavnom praktična. Ređe traže duhovne odgovore na smisao postojanja, na ispravljanje grešnog života radi zadobijanja blagoslova Božijeg. Najređe tragaju za ljubavlju, mirom i blagodatnim životom.

* GLAS: Ko su najčešći gosti na Vašim predavanjima, da li među njima ima ličnosti iz političkog i javnog života?

TODOROVIĆ: Sada radim u Hramu Svetog Save u Beogradu, u oblasti duhovno-misionarskoj. Na predavanja dolaze mnoge ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života. I sama poznajem mnoge verujuće hrišćane koji su poznati. Meni su svi ljudi isti, jer gledam na dušu bližnjeg, a ne na odelo. Neću navoditi imena, jer se bojim da nekog ne izostavim, a drugog pretpostavim. Mnoge poznate ličnosti danas javno ispovedaju svoju veru, što je dragoceno. Narod sluša šta će oni reći, a jedan dobar primer vredi više od hiljadu loših.

* GLAS: Koliko je teško baviti se misionarskim radom, koliko nailazite na razumijevanje?

TODOROVIĆ: Predivno je i lako, jer radim ono što volim. Ne znam, neću i ne mogu, ne postoji. Nikada nikoga nisam odbila svejedno gde sam pozvana: u selo, grad, slavne palate, ili kod stradajućih i bolnih. Postoji tajna duhovnog života: tamo gde je veća nevolja veća je i blagodat. Kod ljudi nailazimo na razumevanje, prihvatanje, podršku. Ponekad, mada retko, dobijam kritiku i klevete. Ali, ne obazirem se na to. Blagodarim i u nevoljama, jer su najbolji učitelji.

* GLAS: Koliko se, prema Vašem mišljenju, ljudi danas međusobno poštuju i vole i koliko su spremni da pomognu bližnjima, ali i nepoznatim osobama?

TODOROVIĆ: Ovo pitanje je veoma prisutno u crkvi i društvu. Sama često budim uspavanu savest bližnjih alarmirajući na pomoć nemoćnima, jer će sutra i tebi trebati, a ko će se smilovati? Bez milostinje, duhovne i fizičke, ne možemo se spasiti. Teško ljudima kojima srce postane hladno i bezdušno, to je duhovna smrt pre fizičke. Ohladnela je ljubav mnogih, ali ne svih. Dobro delo je lični čin, ne gledajmo šta drugi čine, i ne čekajmo na dobročinstva bezličnog mnoštva. Svuda oko nas su prilike za mala i velika dobra dela, ne propuštajmo šanse jer sad je čas i sad je vreme najbolje.

* GLAS: Koliko je bitno za zemlju da njen narod ima vjeru, i kakvo je prema Vašem mišljenju, u zemljama regiona danas stanje u vezi s tim pitanjem?

TODOROVIĆ: Odnos naroda prema Bogu i Crkvi je najbitniji, to je duhovna vertikala koja jedan narod čini slovesnim, hristonosnim, oduhovljenim, i određuje njegovo mesto u zajednici istorijskih naroda čije postojanje ima večni smisao i čija dela utiču na tok istorije, kao što je do sada bio srpski narod. Na srpskom narodu je odgovornost, više se od njega traži jer mu je više dato, da bude primer dobra ostalim narodima u regionu i svetu. On ima sile u sebi da izgradi bolji svet od ovog koji nam je ponudila zapadna civilizacija kroz svoje instrumente rušenja i uništavanja ljudi, prirode, duha i etike. Oni ruše mi gradimo, lepše i bolje nego što je pre bilo. U svojim predavanjima stalno pozivam i rimokatolike, i protestante i muslimane i okultiste i ateiste, da upoznaju visinu, dubinu i širinu Svetog Pravoslavlja. Da otkriju u sebi Čoveka, oboženog Čoveka, svečoveka.

* GLAS: Koja je Vaša osnovna poruka Srbima u Republici Srpskoj, Srbiji, regionu, svijetu?

TODOROVIĆ: Putujući videla sam kako žive Srbi i kod nas i u svetu. A videla sam kako žive i ostali narodi. Potrebno je intezivno misionarenje među Srbima da zadobiju svest o višem smislu svoga postojanja. Nasledili smo Svetu veru Pravoslavnu, nakalemljeni smo na svetorodnu lozu velikih i svetih ličnosti sa kojima smo u srodstvu, i izaberimo, hoćemo li da budemo njima slični ili demonima koji su zaposeli duše mnogih. Naša služba ima vaseljensku dimenziju. Prvo da uredimo svoj dom, a ovo zlo vreme će proći, još ćemo mi gledati toržestvo slave Božije na raspetom Srbu koji mnogo trpi, ali se ne odriče Hrista.

Crkva

* GLAS: Koliko je vjera i crkva prisutna ili van našeg društva danas?

TODOROVIĆ: Crkva je večna, sveta organizacija sačinjena od Boga, anđela i ljudi. Samo oni koji su ogrehovljenim životom od nje odvojeni misle da nije dovoljno prisutna. Mi nismo prisutni i pričasni večnom životu koji nam nudi vera. Sve prolazi, sve mode, ideologije, filosofije, sva znanja, sva umeća, a Crkva večno ostaje. Vidim da intenzivan verski život osvećuje i oblagodaćuje sve forme života, ima mnogo onih koji traže ovakav život, naročito u velikim gradovima, i srećniji su od onih koji provode život u praznim uživanjima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.