Јадранка Дерајић: Држављанство се чека дуже од једне године

Генерални конзул Републике Србије у Бањој Луци Јадранка Дерајић оцијенила је у интервјуу "Гласу Српске" да се институт двојног држављанства на овим просторима понекад показује као неминовност, јер послије распада бивше Југославије људи су на тај начин настојали да заштите своја стечена права.

- Тренутно поступак добијања држављанства траје дуже од годину, с тим што се у посебно хитним случајевима, руководећи се хуманитарним разлозима и другим сличним ситуацијама, тај поступак може и скратити, о чему одлучују надлежни органи који проводе поступак у Србији - каже Дерајић.

* ГЛAС: Шта грађанима омогућује двојно држављанство?

ДЕРAЈИЋ: Постајући држављанин неке државе грађанин стиче право да ужива сва уставом те државе резервисана права за "домаће" држављане, као што су, на примјер, право на путну исправу, право слободног избора пребивалишта, право приступа одређеним социјалним и здравственим фондовима намењеним за социјалну и здравствену заштиту становништва и остала права.

* ГЛAС: Које обавезе грађани преузимају двојним држављанством?

ДЕРAЈИЋ: Из држављанства проистичу и неке од обавеза које свака држава уставом и другим правним прописима намеће под једнаким условима свим својим грађанима, регулишући тако правни поредак, па држављани постају порески обвезници, војни обвезници, а губе сва права резервисана за странце... При томе треба имати у виду да када се двојни држављани налазе на територији БиХ, сматрају се држављанима БиХ, односно када се налазе на територији Србије, сматрају се држављанима Србије.

* ГЛAС: Из којих разлога се грађани РС и БиХ најчешће обраћају Конзулату Србије ради добијања двојног држављанства?

ДЕРAЈИЋ: Када говоримо о двојном држављанству на нашим просторима, мора се поћи од чињенице да су грађани, по распаду бивше Југославије, задржавањем држављанстава која су раније имали и аплицирајући за ново држављанство настојали да на тај начин штите своја стечена права. Једно држављанство су добили пореклом, где имају имовину и породицу и где настоје доћи до повратка уништене или одузете имовине, а живећи и опредељујући убудуће свој центар животних активности у другој држави добили су или подносе апликације за ново држављанство. Зато би оштри резови у материји стицања држављанства могли довести до угрожавања стечених права, односно ретроактивног одузимања тих права, што је у супротности са демократским начелима. Произлази да се на нашим просторима институт двојног држављанства показује понекад као неминовност.

* ГЛAС: Колико је интересовање за стицање држављанства Србије?

ДЕРAЈИЋ: Од почетка примене Уговора о двојном држављанству и Закона о држављанству Србије постоји константно интересовање грађана за двојна држављанства. Првенствено су практични разлози опредјељујући у аплицирању за држављанства, па је тако бројна категорија грађана из пограничних подручја који живе у РС и БиХ, а раде у Србији или тамо имају имовину. Значајан је број студената, као и избеглица и расељених лица.

* ГЛAС: Колико траје поступак за добијање држављанства?

ДЕРAЈИЋ: Сви захтеви за добијање држављанства из дипломатско-конзуларних представништава се прослеђују МУП-у Србије, који у законом предвиђеној процедури о томе одлучује. Тренутно поступак траје дуже од годину, с тим што се у посебно хитним случајевима, руководећи се хуманитарним разлозима и другим сличним ситуацијама, тај поступак може и скратити.

* ГЛAС: У посљедње вријеме је доста полемике изазвао пропис који је онемогућио да двојни држављани који имају пријављено пребивалиште и у Србији управљају возилима регистрованим у БиХ. Одакле тај пропис и на чему се темељи?

ДЕРAЈИЋ: Поменута Уредба о обавезној пререгистрацији возила донесена је још у априлу ове године и сви грађани који су имали пријављено пребивалиште на територији Србије имали су могућност да до 27. јула изврше царињење и пререгистрацију возила, а после тога је почела примена новог Закона о безбедности на путевима и санкционисање за непоступање по поменутом пропису. Двојни држављани који имају пријављено пребивалиште и у Србији мораће поседовати неки од докумената којим ће доказати да центар њихових животних активности није у Србији (радна или здравствена књижица, потврда о запослењу у фирми чије је седиште или огранак у БиХ, доказ о адреси чланова уже породице или неки сличан документ), што ће им дати за право да управљају возилом иностране регистрације.

* ГЛAС: Да ли ће и када Генерални конзулат Србије у Бањој Луци почети са пријемом захтјева за издавање пасоша?

ДЕРAЈИЋ: У нашем ДКП странке тренутно могу добити само путне исправе на старим обрасцима, с обзиром на то да нисмо технички оспособљени за пријем захтева за издавање биометријских пасоша. Очекујемо да ће ДКП у Бањој Луци, као и сви наши ДКП у свету, у идућој години бити технички оспособљен за пријем захтева за издавање биометријских пасоша.

Привредна сарадња

* ГЛAС: Како оцјењујете досадашњу привредну сарадњу Српске и Србије и можемо ли очекивати нове активности?

ДЕРAЈИЋ: У протеклих неколико година постигнути су значајни резултати у привредној сарадњи. Србија и српска привреда су међу водећима кад је реч о обиму и структури инвестиција у РС и БиХ,  као и у укупној робној размени.

Планира се интензивирање сарадње у електропривреди, у металском комплексу и аутоиндустрији, у укупним трговинским односима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.