Извоз услуга ИТ сектора десет пута већи од увоза

БАЊАЛУКА - Упркос поремећајима на свјетском тржишту, високим цијенама и бројним проблемима који оптерећују домаћу економију, вриједност извоза услуга из области информационих технологија (ИТ) лани је достигла 774,1 милион марака, што је десет пута више од увоза.

Да је ИТ сектор једна од ријетких дјелатности у којима БиХ остварује суфицит у размјени са свијетом, свједоче подаци Централне банке БиХ која  у оквиру процјена платног биланса на основу расположивих изворних информација врши процјене увоза и извоза услуга и њихових подкомпоненти, између осталог, и за телекомуникацијске, компјутерске и информацијске услуге.

Према њиховим подацима, вриједност извоза компјутерских услуга 2023. године износила је 729,16 милиона марака, што је за 55,96 милиона марака више у односу на 2022. годину.

Када је ријеч о увозу, у Централној банци су истакли да су стране ИТ компаније лани услуге у БиХ наплатиле 78,7 милиона КМ. Та цифра годину раније износила је 49,55 милиона марака, за 1,52 милиона мање у односу 2022. годину.

Секретар Удружења за информационо-комуникационе технологије у Привредној комори РС Слободан Драгичевић за "Глас" је истакао да потражња за услугама домаћих ИТ компанија у иностранству константно расте.

- Наше компаније, прије свега, имају готове производе, односно платформе које служе за даљи развој одређених рјешења у различитим областима. Наше компаније раде израду софтвера, како за мобилне апликације, тако и за било које друге системе. Постоје и фирме које имају чак тајне уговоре и раде за велике компанија као што су "Apple" i "Google" - казао је Драгичевић.

Додао је да су ИТ компанијама на подручју Српске од 2021. до 2022. године увећани приходи за 55 одсто од пружених услуга на иностраном тржишту. 

- Наше ИТ компаније на страним тржиштима најчешће саме проналазе партнере, без било чије помоћи. Привредна комора РС помаже колико може, али генерално гледајући ИТ сектор, у којем се налазе искључиво професионалци и стручњаци, развија се сам. Овај сектор није попут обућарског и текстилног, гдје је огроман број запослених, али без стручних квалификација. То је управо оно што доприноси великој потражњи у иностранству, због чега ИТ сектор има сталну потребу за развој - рекао је  Драгичевић, нагласивши да домаће компаније могу да подмире и потребе овдашњег тржишта, због чега је увоз занемарљив.

Земље

У Централној банци БиХ наводе да су од 2020. до 2023. године највећи износи трансакција при извозу компјутерских услуга забиљежени са Њемачком, Аустријом, Србијом, Хрватском и Словенијом.

Када је у питању увоз компјутерских услуга, земље које су од 2020. до 2023. године имале највеће износе су Србија, Холандија, Хрватска, Аустрија и Велика Британија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.