Извиру предмети богатих Римљана

БИЈЕЉИНA - Недавно проналажење горостасног стабла у ријеци Врбас код Српца и великог чамца у Дрини недалеко од Лознице побудило је сјећање Сембераца, Сремаца и Мачвана на оно шта је у посљедњих педесетак година извађено са дна њихових ријека Саве и Дрине.

Директор Музеја Семберије Мирко Бабић каже да се за дио ријеке Саве од Семберије до Сремске Митровице, у дужини од педесетак километара, каже да је то највећи подводни музеј на Балкану.

- Ријека је између Семберије и Срема прелажена, брођена још од праисторије и туда су водили главни путеви још од времена Келта и Римљана, па је са њеног дна до сада извађено на десетине великих, угљенисаних стабала храста лужњака, остаци пловила свих царевина које су владале на овим просторима, кости мамута, изумрлих врста јелена, оружје и други предмети. У Музеју Семберије чува се и стари чамац начињен из једног комада храста - каже Бабић.

На мјесту данашње Сремске Митровице у римско доба био је царски град Сирмијум, а у Семберији су били имања и виле богатих Римљана.

- Био је развијен ријечни саобраћај од Сирмијума до Раче, код ушћа Дрине у Саву, па су тако бројни предмети и пловила остали на дну ријеке - рекао је Бабић.

Он је додао да је у селу Остојићево била и топионица жељеза за коју је руда довожена из Љубије. У новијој историји Сава и Дрина су биле најзначајнији путеви кроз околне равнице.

- Право је богатство предмета из различитих епоха на дну ових ријека, а само је мали дио тога извађен из воде, углавном захваљујући багерима који експлоатишу шљунак и пијесак, те у новије вријеме рониоцима који могу претраживати корита ријека - каже Бабић.

Стратешко насеље Рача на ријеци Сави одувијек је било мјесто гдје је ријека прелажена, а њено име на латинском језику значи скела, па није ни чудо што је на том дијелу Саве пронађено највише оружја, војне опреме и остатака пловила.

У великим савским вировима, лиманима поред Семберије, када је мали водостај, могу се видјети горостасна угљенисана храстова стабла. Неке од тих дубова мјештани околних села су извлачили. Они који су од њих резали грађу кажу да су боље заштићена и очувана него тек осјечена стабла у шуми. Труљење им је зауставио угљенисани слој и дубока вода.

Све ово буди интересовање ронилаца који често претражују дна ових ријека, а посљедњих година актуелно је трагање за некадашњим великим бронзаним спомеником краља Петра Првог Карађорђевића, испред зграде општине Бијељина, кога су Нијемци 1941. године транспортовали бродом у Њемачку, али је, наводно, упао у ријеку недалеко од Раче.

Трага се и за непријатељским бродовима из велика два свјетска рата потопљеним узводно од Раче.

У кориту Дрине често се проналазе остаци пловила, јер је ова ријека некада била пловна од Братунца до Раче. У Зворнику је била и мала лука гласовитих лађа "дринки", које су лађари узводно, као бурлаци на Волги, конопцима вукли ка Зворнику.

Ова ријека из свог горњег и средњег тока до ушћа донијела је значајан број историјских предмета, али већину су затрпали наноси пијеска и шљунка, па се експлоатацијом овог грађевинског материјала неки од њих и пронађу, као и чамац код Лознице, стар десетине вијекова.

Украден чамац

Непознати починиоци украли су чамац који је, због ниског водостаја у лозничком крају, из Дрине "изронио" у петак, а за који се претпоставља да је из 17. вијека, јавио је РТС.

За сада нико не зна како је чамац нестао, а ни ко је починилац. Истрага је у току.

Чамац се појавио након што је прошлогодишња децембарска поплава промијенила приобаље ријеке Дрине, а стручњаци су потврдили да је ријеч о моноксилу, чамцу издељаном из једног комада дрвета, највјероватније храста. Дугачак је седам и по метара, а унутрашњост је широка 50 центиметара.

Било је планирано да се пловило извади из воде, заштити и сачува од даљег пропадања, а затим изврши рестаурација и конзервација, послије чега би вјероватно био враћен у Лозницу као експонат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.