Изумиру дивокозе у ловиштима Српске

Радмила Ђевић 13.07.2012 22:00

Фото: Изумиру дивокозе у ловиштима Српске

Фоча - Из ловишта у Српској одавно су истријебљени мали тетријеб и рис, а број дивокоза је само у фочанским шумама готово четири пута мањи у односу на предратни период. Због паса луталица све је мање и срнеће дивљачи, а криволов пријети и осталим врстама.

Ово су истакли у фочанском Шумском газдинству “Маглић” додајући да је највећи кривац непрописни и недозвољени лов, пси луталице, екстремни временски услови, а у неким ловиштима и велики шумски пожари.

- Поједине врсте дивљачи већ су одавно нестале са наших подручја, а то су мали тетријеб и рис. Дивокоза је у односу на предратни фонд највише смањена. Њена бројност се повећава, али то је веома споро - рекао је шеф РЈ за лов и остале производе шумарства при ШГ “Маглић” Фоча Бојан Паприца и додао да је тренутно стабилна бројност и популација осталих дивљачи попут медвједа.

Он је нагласио да је због екстремно високих сњежних падавина, а највише због паса луталица, прошле зиме је било огромних губитака срнеће дивљачи.

- Ловци не смију одстрељивати псе луталице по закону јер се воде у азиле, а заштитара паса нема нигдје кад им се обратимо да нам помогну јер је причињена огромна штета - упозорава Паприца и додајући да би се сузбио криволов у ШГ “Маглић” појачали су сарадњу са полицијом, државном граничном службом и сусједним ловиштима.

- Било је много организованог криволова. Поднијели смо неколико кривичних и прекршајних пријава, а на подручју Фоче забиљежили смо три таква случаја - рекао је Паприца.

Према званичним подацима еколога малог тетријеба на нашим просторима нема чак од 1975. године.

- Претпоставља се да је један од разлога његов живот у екстремним условима, а други да га је истријебио заправо велики тертријеб, парећи се са кокама малог тетријеба и тако су се рађали неплодни потомци. Такође је и рис давно изумро са ових подручја - рекао је секретар Еколошког друштва “Горња Дрина” Блажо Продановић.

Казне за криволовце

Иако Шумско газдинство “Маглић” штити станишта еколози сматрају да проблем представљају појединци који својим несавесним дјеловањем у природи могу утицати на смањење броја дивљачи, као и промјенљиви климатски услови.

Казна за криволов креће се између 1.000 до 3.000 марака, плус казна затвора до годину, одузимање оружја, забрана бављења ловом. Поред казне коју одређује суд постоји и казна коју криволовац за устријељену животињу плаћа кориснику ловишта а то је у Фочи ШГ “Маглић”.