Између забаве и трауме стоје 43 дигиталне пријетње

Анита Јанковић Речевић 22.06.2025 20:07

Фото: Између забаве и трауме стоје 43 дигиталне пријетње

Интернет је у данашњем дигиталном добу неизоставан дио живота, а дјеци, која су све масовнији конзументи, нуди безброј могућности за учење, игру и повезивање. Међутим, испод површине те интерактивне стварности, вребају бројне пријетње које, ако се не препознају и не ријеше, могу имати разорне посљедице на психичко и биолошко здравље најмлађих.

У овом тексту откривамо шта је Република Српска урадила и како планира заштитити дјецу и младе од невидљивих замки онлајн свијета.

Министри у Влади Републике Српске крајем прошле седмице усвојили су информацију о Смјерницама за психосоцијалне мјере заштите дјеце и младих од ризичних онлајн појава. Документ су израдили Министарство здравља и социјалне заштите, Завод за социјалну заштиту и Агенција за информационо-комуникационе технологије.

У Агенцији за "Глас" наводе да су приликом анализе ризичних онлајн појава препознате бројне биолошке, психолошке и социјалне посљедице на основу којих су и предложене мјере заштите од истих, а односе се на укупно 43 идентификоване пријетње у дигиталном свијету по дјецу и омладину.

Ове пријетње, тврде у Агенцији, кумулативно доводе до бројних психичких и биолошких посљедица по младе.

- Дигитални аутизам, анксиозност, емоционална нестабилност и депресија, посттрауматски стресни поремећај, самоизолација, поремећаји исхране и сна, повећана агресивност, немотивисаност и проблеми са концентрацијом, самодеструктивно понашање, негативна слика о сопственом тијелу, зависност од технологије, радикализација, развој нарцисоидних особина, те потрага за валидацијом и прихватањем су само дио посљедица - рекли су у Агенцији и навели још читав спектар проблема који произилазе из замки интернета попут проблема у међуљудским односима, проблема са самопоуздањем, са идентификацијом, самоперцепцијом, те са самоизражавањем и памћењем.

Због честе изложености онлајн пријетњама долази и до развоја цинизма и апатије код дјеце, запостављања других интересовања, смањена креативности и способности критичког размишљања, збуњеност око личног идентитета, тешкоће са културним или социјалним идентитетом, суицидалне мисли или покушаји, повећано ризично понашање и слично.

Од поменуте 43 онлајн пријетње у Агенцији су издвојили 15 за које сматрају да су најопасније по младе.

Новa реалност

На првом мјесту је онлајн сексуално злостављање, односно сајбер груминг који означава иницирање сексуалних напада путем интернета или ван њега.

- Особа мотивисана завођењем малољетника најприје гради однос повјерења са дјететом путем вишеструких контаката на циљан начин, да би их касније укључила у сексуалне интеракције путем интернета или ван њега, искоришћавајући њихово неискуство, зависност или намјерно изазвану присилну ситуацију. Сексуална интеракција може укључивати захтјев за сликама, сексуалне активности путем веб камере, сексуалне разговоре или ванмрежне контакте – појаснили су у Агенцији и додали да је жртвама важно осигурати одговарајућу подршку, терапију и третман како би се носиле са посљедицама и постепено обновиле свој живот и благостање.

Друга озбиљна пријетња односи се на приказ дјеце и адолесцената као сексуалних објеката гдје се посљедице огледају кроз емоционалну патњу и трауме, негативну слику о сопственом тијелу, искривљен развој сексуалности, повећан ризик од жртвовања и слично.

- На интернету постоји много приказа дјеце и омладине као сексуалних објеката, од сценских приказа до приказа сексуалног насиља над њима. То могу бити аутентичне слике или обрађене фотографије и видео-записи који изгледају реалистично. Прикази могу послати поруку да је нормално да су дјеца и адолесценти доступни као сексуални објекти и да ступају у сексуалне односе са одраслима. Ова претпоставка нормалности може ослабити способност дјеце да се заштите од сексуалне злоупотребе и напада - упозоравају у Агенцији.

Додају да је играње једна од главних активности дјеце и адолесцената на дигиталним уређајима, али да дигиталне игре такође спадају у ризичне појаве. Употреба дигиталних игара од стране дјеце је контроверзна, тврде у Агенцији, појашњавајући да се потенцијали који подржавају учење и креативност суочавају с могућим опасностима.

- Попут негативног утицаја на развој личности, утицаја на емоције, појмове стварности, понашање и вриједносне оријентације у дигиталним играма. Ово треба сматрати проблематичним посебно у свјетлу распрострањене појаве приказивања насиља, порнографије или чак екстремистичког садржаја у дигиталним играма. Ту су и елементи агресивности и насиља од стране других играча, а психосоцијалне посљедице се огледају у поремећају спавања, социјалној изолација, утицају на похађање наставно-школских садржаја, зависност, агресивно понашање, неосјетљивост на насиље и слично – казали су у Агенцији за информационе технологије.

Надаље, самоповређујуће понашање представља негативну онлајн појаву у којој дјеца намјерно наносе физичку повреду себи без намјере да изврше самоубиство, што укључује сјечење, опекотине или ударање.

- Интернет и друштвени медији могу играти значајну улогу у промоцији и ширењу оваквих понашања кроз размјену искустава, савјета и слика самоповређивања – тврде у Агенцији.

Истакли су да дијељење информација и фотографија на интернету такође представља негативну онлајн појаву када родитељи прекомјерно дијеле фотографије, видео-записе и информације о својој дјеци на друштвеним мрежама и другим онлајн платформама. Ова појава може имати значајне психолошке, социјалне и правне посљедице за дјецу чији су лични подаци и слике јавно доступни без њихове сагласности.

Такође, велики број негативних коментара и критика на интернету се сматра ризичним по дјецу. Ова појава иницирана контроверзним изјавама, поступцима или догађајима има потенцијал да изазове значајне психолошке, социјалне и професионалне посљедице за жртве, попут анксиозности и депресије, стигматизације, нарушеног угледа и слично.

- И симулирано онлајн коцкање је пријетња, јер представља појаву у којој дјеца и млади учествују у коцкарским активностима путем онлајн платформи које не користе прави новац, али имитирају искуства правог коцкања. Ове активности укључују онлајн игре и апликације које омогућавају корисницима да играју казино игре, покер, слот машине и слично, користећи виртуелни новац или жетоне. То доводи до развоја коцкарских навика и повећане импулсивности, социјалне изолације и проблема са академским успјехом - појаснили су стручњаци из Агенције.

Онлајн свијет затрпан је и платформама гдје корисници дискутују о самоубиству, дијеле искуства, мисли и осјећања везана за самоубиство, размјењујући и савјете о томе како да изврше суицид.

- Форуми о самоубиству могу бити изузетно опасни за дјецу и младе, јер подстичу негативне мисли и понашања, а могу довести и до реализације самоубилачких намјера - наводе у Агенцији.

Агресивно понашање на интернету с циљем наношења штете другима је такође један од изазова који захтијевају повећану пажњу, јер је то једна од тема због којих се дјеца и млади обраћају савјетовалиштима. Огледа се у злостављању и пријетњама, онлајн трачевима, jавном срамоћењу.

У Агенцији даље наводе да је и сајбер секс који означава облике интернет комуникације уживо са изричитом намјером сексуалне узбуђености, такође једна од озбиљних пријетњи баш као и сајбер ухођење или прогањање.

Као опасну појаву на интернету препознали су и страх од пропуштања наводећи да је ова појава посебно изражена међу дјецом и омладином у дигиталном добу због сталног приступа друштвеним мрежама и информацијама о животима других. Компулзивно провјеравање друштвених медија, провјеравање обавјештења, прекомјерно коришћење паметних телефона и уређаја, непрестано поређење са другима, социјална анксиозност и притисак, занемаривање свакодневних активности, недостатак времена за друге активности само су неки видови понашања које родитељи могу препознати.

- Такође, ту је и зависност од интернета и прекомjерна употреба која се често манифестује кроз непродуктивно вријеме проведено на мрежи, занемаривање обавеза и друштвених односа и може довести до различитих облика психолошких и физичких проблема – појаснили су у Агенцији.

Мјере

Додали су да су смјернице психосоцијалне заштите, које је Српска креирала, усмјерене на увођење и спровођење акредитованих програма специјализованих обука за стручне раднике у систему социјалне заштите, породичне и дјечије заштите у Српској.

- Посебан акценат стављамо на важност превентивног рада с циљем сузбијања дигиталног насиља према дјеци кроз правовремено дјеловање на идентификацији ризичних појава, едукацији о ризицима и посљедицама те превенцији посљедица дигиталног насиља. Усавршавање стручних радника социјалне заштите Српске биће фокусирано на њиво оснаживање са новим вјештинама и знањима која су неопходна за ефикасно препознавање и реаговање на ове појаве у дигиталном окружењу - казали су у Агенцији.

Мјере заштите предвиђају и мониторинг реализације психосоцијалне заштите дјеце од ризичних онлајн појава што ће бити у надлежности Министарства здравља и социјалне заштите РС који ће извјештавати о ризичним онлајн појавама, са посебним акцентом на дјецу са тешкоћама у развоју, дјецу из дисфункционалних породица и без родитељског старања.

ПЕГИ

У Агенцији за информационо-комуникационе технологије обавјештавају родитеље да Европски систем оцјењивања садржаја дигиталних игара (ПЕГИ) пружа оцјене за узраст и садржај видео-игара које се објављују у Европи како би помогао потрошачима, нарочито мамама и татама, да донесу информисане одлуке о прикладности игара за различите узрасне групе.

- Ове оцјене за узраст служе као водич родитељима и корисницима да донесу адекватне одлуке о прикладности дигиталних игара за различите узрасне групе. ПЕГИ систем користи сет симбола и описа како би означио препоручени минимални узраст за игру и пружио информације о њеном садржају, укључујући насиље, језик, секс, дроге и коцкање - рекли су у Агенцији и апеловали на родитеље да обрате пажњу на ту категоризацију.

* Називи 43 идентификоване ризичне онлајн појаве по дјецу и младе

- алгоритамски системи препорука за онлајн садржај

- промоција и ширење супстанци које угрожавају здравље

- онлајн сексуално злостављање

- онлајн насиље

- сајбер секс

- сајбер ухођење

- прикази дјеце и адолесцената као сексуалних објеката

- дигиталне игре

- екстремистички садржаји

- прекомјерна самопрезентација

- лажне вијести